Зидање европске тврђаве

Комесарка правосудног ресора ЕУ указала је тим поводом на Пољску, против које је ЕУ покренула поступак због непоштовања уговорних обавеза као чланице европске заједнице: „Независно правосуђе је под све већим политичким притиском, али исто важи у још већој мери за покушаје појединих влада да наметну радикалне аршине у односу према мигрантима и игноришу одредбе Женевске конвенције о избеглицама.”

Жаока другог дела критике Јурове упућена је домаћину министарског састанка, Аустрији, која је у договору са Италијом и Немачком (односно са њеним баварским министром унутрашњих послова Зехофером) основала тројну „Осовину вољних” за спречавање имиграције избеглица у ЕУ, односно за њихово враћање у матичне државе, или за задржавање у сабирним центрима изван граница ЕУ. (У међувремену је назив „Осовина вољних” преиначен у „Осовину активних”.)

У либералним круговима дословце се критикује диктат десничарског тројца – популисте на челу немачког ресора унутрашњих послова Хорста Зехофера, аустријског слободарског министра Херберта Кикла и италијанског министра и подпредседника владе Матеа Салвинија из ултрадесничарске Лиге за север (који је сам себе у више наврата описао као „симпатизера италијанских неофашиста и пријатеља грчког фашистичког покрета 'Зора'”).

Тројица министара, које је подржао мађарски представник на састанку у Инсбруку, образложили су да је завођење рестриктивних мера према избеглицама и подносиоцима захтева за азил у интересу грађана ЕУ, да доприноси сузбијању новог таласа криминала и да се при томе не крше хуманитарне норме. Ипак политички потези и реакције указале су на њихово другачије опредељење које се у њиховим владама прећутно толерише:

Италијански министар Матео Салвини, на пример, остао је запамћен у италијанској јавности по предлогу да се имигрантима и подносиоцима азила не дозволи да користе исте вагоне италијанских железница са држављанима те земље. У међувремену, покренуо је иницијативу (која није прихваћена) пребројавања и „каталогизација” италијанских Рома, што је подсетило на стару праксу Мусолинијеве диктатуре. Салвини је оставио простор за интеграцију „извесног броја Рома”, не би ли тиме спречио ЕУ да потражује назад седам милијарди евра – буџет који је одобрен Риму за интеграцију Рома у периоду 2014–2020 године.

Баварски министар Хорст Зехофер испричао је присутнима у Инсбруку своју „рођенданску згоду”: „На мој 69-ти рођендан (4. јула ове године) враћено је 69 избеглица у Авганистан. То ме је обрадовало, јер је претходно таквим транспортима враћано само по десетак особа”.

А аустријски министар Херберт Кикл? Његово министарство је као место за „дружење” представника медија са учесницима састанка изабрало локал у Инсбруку у коме су се до недавно окупљале присталице националсоцијализма: централна слика у сали (сељак на ливади) имала је на полеђини портрет Адолфа Хитлера и по потреби је окретана... Прошле среде, пошто је вест о томе објавио бечки „Курир”, министарство је променило локал.

Иницијативе тројице министра уједно су указале и на лицемерје њихових влада: док су министри унутрашњих послова у Инсбруку ковали план рестриктивних мера против дошљака, на заседању Генералне скупштине у Њујорку су њихови министри спољних послова ставили потписе на такозвани Пакт о миграцијама. Тај, истина, необавезујући пакт представља међународни документ о третману и толеранцији према избеглицама.