Удаја пре 18. године

Свако друго ромско дете које живи у земљама бивше Југославије је гладно, гласи најпоразнији закључак Уницефове студије "Раскинути ланац искључености – ромска деца у југоисточној Европи", чијим је представљањем промовисана кампања Савета Европе против дискриминације Рома која носи ултимативни назив "Доста!". Ова студија, која презентује статус ромске деце у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Бугарској, Македонији, Румунији и на Косову, недвосмислено сведочи да социјална дискриминација и сегрегација задржава Роме на друштвеној маргини и доприноси да се сиромаштво и социјална искљученост преносе с генерације на генерацију.

– Према проценама Уницефа, у југоисточној Европи живи око 3,7 милиона Рома, од којих је 1,7 милиона деце. Они најчешће немају приступ адекватним условима становања, а процене говоре да у Србији има око шест стотина ромских насеља, од којих половина спада у нехигијенска насеља. Више од 60 одсто Рома у Србији живи у нехигијенским насељима у Београду и они најчешће нису у могућности да региструју своје место боравка. То за последицу има да се многа ромска деца не позивају на упис у школу када за то дође време, а нису евидентирана ни у здравственим службама. То значи да су они невидљиви званичној државној статистици, па информације о њиховом животу нису на располагању кројачима социјалне политике – истакла је Ан Лиз Свенсон, директорка Уницефа за Србију, Црну Гору и Хрватску.

Директорка Уницефа посебно наглашава чињеницу да су деца најневиније жртве сиромаштва – она нису узрок оскудице у којој живе, већ само трпе њене последице: глад, болест и искоришћавање.

– У Србији тренутно само четири одсто ромске деце похађа предшколске образовне установе, а процене говоре да ће бити потребно око 15 година да 80 одсто ромске деце буде уписано у вртиће. Иако релативно висок проценат (76 одсто) ромске деце у Србији уписује основну школу, свега 13 одсто малишана је завршава. С једне стране, ромска деца имају ограничени приступ школи и нису добродошла у школском колективу, а, с друге стране, породица врши притисак на њих да раде или да просе како би допунили породичне приходе. На питање због чега одустају од школовања своје деце, родитељи као разлог најчешће наводе сиромаштво и високе трошкове школовања. У домаћинствима која могу да издвоје сасвим мало новца за школовање своје деце, највећи су изгледи да девојчице остану без школе – истакла је директорка Уницефа за Србију, Црну Гору и Хрватску.

Ан Лиз Свенсон је подсетила да су ромска деца изложена посебној форми образовне дискриминације – њих има превише у тзв. специјалним школама, а за децу која заврше овакве школе наставак школовања је практично немогућ. Неке процене говоре да је између 50 и 80 одсто ромске деце школског узраста у Србији уписано у школе за децу са посебним потребама. У Црној Гори, чак 80 одсто ђака који се школују у специјалним школама чине Роми, Ашкалије и Египћани.

Ан Лиз Свенсон је посебно скренула пажњу на чињеницу да се скоро половина Ромкиња удаје пре навршене 18. године и да скоро свака друга Ромкиња изјављује да су им партнера бирали родитељи. Стопа морталитета ромске деце млађе од пет година је три пута већа од националног просека. Истраживање Уницефа показало је да је свако пето ромско дете слабог здравља, да више од десет одсто ромске деце болује од респираторних инфекција, као и да су кожне болести и астма веома присутни код малих Рома.