Udaja pre 18. godine

Svako drugo romsko dete koje živi u zemljama bivše Jugoslavije je gladno, glasi najporazniji zaključak Unicefove studije "Raskinuti lanac isključenosti – romska deca u jugoistočnoj Evropi", čijim je predstavljanjem promovisana kampanja Saveta Evrope protiv diskriminacije Roma koja nosi ultimativni naziv "Dosta!". Ova studija, koja prezentuje status romske dece u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji i na Kosovu, nedvosmisleno svedoči da socijalna diskriminacija i segregacija zadržava Rome na društvenoj margini i doprinosi da se siromaštvo i socijalna isključenost prenose s generacije na generaciju.

– Prema procenama Unicefa, u jugoistočnoj Evropi živi oko 3,7 miliona Roma, od kojih je 1,7 miliona dece. Oni najčešće nemaju pristup adekvatnim uslovima stanovanja, a procene govore da u Srbiji ima oko šest stotina romskih naselja, od kojih polovina spada u nehigijenska naselja. Više od 60 odsto Roma u Srbiji živi u nehigijenskim naseljima u Beogradu i oni najčešće nisu u mogućnosti da registruju svoje mesto boravka. To za posledicu ima da se mnoga romska deca ne pozivaju na upis u školu kada za to dođe vreme, a nisu evidentirana ni u zdravstvenim službama. To znači da su oni nevidljivi zvaničnoj državnoj statistici, pa informacije o njihovom životu nisu na raspolaganju krojačima socijalne politike – istakla je An Liz Svenson, direktorka Unicefa za Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku.

Direktorka Unicefa posebno naglašava činjenicu da su deca najnevinije žrtve siromaštva – ona nisu uzrok oskudice u kojoj žive, već samo trpe njene posledice: glad, bolest i iskorišćavanje.

– U Srbiji trenutno samo četiri odsto romske dece pohađa predškolske obrazovne ustanove, a procene govore da će biti potrebno oko 15 godina da 80 odsto romske dece bude upisano u vrtiće. Iako relativno visok procenat (76 odsto) romske dece u Srbiji upisuje osnovnu školu, svega 13 odsto mališana je završava. S jedne strane, romska deca imaju ograničeni pristup školi i nisu dobrodošla u školskom kolektivu, a, s druge strane, porodica vrši pritisak na njih da rade ili da prose kako bi dopunili porodične prihode. Na pitanje zbog čega odustaju od školovanja svoje dece, roditelji kao razlog najčešće navode siromaštvo i visoke troškove školovanja. U domaćinstvima koja mogu da izdvoje sasvim malo novca za školovanje svoje dece, najveći su izgledi da devojčice ostanu bez škole – istakla je direktorka Unicefa za Srbiju, Crnu Goru i Hrvatsku.

An Liz Svenson je podsetila da su romska deca izložena posebnoj formi obrazovne diskriminacije – njih ima previše u tzv. specijalnim školama, a za decu koja završe ovakve škole nastavak školovanja je praktično nemoguć. Neke procene govore da je između 50 i 80 odsto romske dece školskog uzrasta u Srbiji upisano u škole za decu sa posebnim potrebama. U Crnoj Gori, čak 80 odsto đaka koji se školuju u specijalnim školama čine Romi, Aškalije i Egipćani.

An Liz Svenson je posebno skrenula pažnju na činjenicu da se skoro polovina Romkinja udaje pre navršene 18. godine i da skoro svaka druga Romkinja izjavljuje da su im partnera birali roditelji. Stopa mortaliteta romske dece mlađe od pet godina je tri puta veća od nacionalnog proseka. Istraživanje Unicefa pokazalo je da je svako peto romsko dete slabog zdravlja, da više od deset odsto romske dece boluje od respiratornih infekcija, kao i da su kožne bolesti i astma veoma prisutni kod malih Roma.