Важна помоћ државе

– Ма колико било тачно да они који се стално ослањају на државу никад неће проходати, осиромашене општине и читави региони, инфраструктурно запуштени, који уз то оскудевају и у кадровима и свему другом што може привући приватни капитал, не могу се препустити само сами себи и тржишту. Ако је ишта терен где се држава сме умешати и надоместити несавршеност тржишта, онда је то регионални развој. И  много развијеније земље, са много блажим разликама у развијености појединих крајева, утврђују инструменте регионалне подршке у оквиру општих и регионалних стратегија, користећи их за остваривање складнијег развоја и уједначавања радних и животних услова становништва, сматра др Едвард Јакопин, директор републичког Завода за развој.

А у земљи у којој је сваки десети становник сиромашан, у којој је најсиромашнија општина 26 пута сиромашнија од условно речено најбогатијe, а најнеразвијенији округ седам пута развојно угроженији од метрoполе –  коначно је учињен први корак. Одлазећа влада усвојила је Стратегију регионалног развоја Србије до 2012., која је више него потребна као путања којом ће се држава кретати у великом послу смањивања регионалних разлика и њиховом свођењу на препоручене у Европској унији.

Како је и најављивано, нова влада имаће и министарство за регионални развој или тачније Министарство економије и регионалног развоја, чијим формирањем почиње попуњавање вишедеценијског институционалног вакуума.

 Остваривање стратешких циљева (од одрживог развоја до повећања регионалне конкурентности и унапређења регионалне инфраструктуре) и спровођење мера низа секторских политика (од фискалне, преко кредитне, политике запошљавања до социјалне и еколошке) подразумева и  постојање законског оквира. Утолико пре јер је стари закон истекао 1. јануара 2005. Новој влади предстоји усвајање новог закона о подстицању регионалног развоја до 2012,  чија је радна верзија већ припремљена.

 – Овим законом требало би институционално регулисати област регионалног развоја и омогућити ефикасно вођење савремене регионалне политике. И пракса земаља чланица ЕУ као и земаља у транзицији показује да је област регионалног развоја институционализована кроз оснивање различитих институција на федералном (савезном) и локалном нивоу у виду министарства, агенција, канцеларија, департмана, бироа – указује Јакопин.

Засебно министарство за регионални развој има Чешка. У Словачкој оно је насловљено Министарством за изградњу и регионални развој, у Мађарској за локалну самоуправу и регионални развој, у Бугарској Министарством за регионални развој и инфраструктуру, док је у Пољској за регионални развој надлежно Министарство привреде.

Већина транзиционих земља, као и Србија, има савет или слично национално тело за регионални развој. Припремљеним законским текстом предвиђено је да и Србија, као рецимо Словенија, формира националну агенцију и успостави мрежу регионалних. Национална агенција би функционисала као посебна владина институција, била би надлежна за спровођење Стратегије и регулативе, бавила би се питањима финансирања, координисала расподелу подстицаја и деловала саветодавно. Регионалне агенције би, пре свега, припремале регионалне програме развоја –  унапређења економског, социјалног и еколошког развоја.

Према предложеним решењима, фонд за развој би функционисао као финансијска институција чија је основна улога кредитирање привреде у функцији остваривања дугорочних јавних циљева у области регионалне политике. Бесповратна средства која би за ове намене Србија добила из претприступних фондова ЕУ усмеравала би се посредством Националне агенције за регионални развој.

-----------------------------------------------------------

Три сценарија за регионализацију

Једно од питања које би, у функцији спровођења регионалног развоја, требало да реши нова влада свакако је економска регионализација Србије која је досад увек изазивала велике полемике, више политичке него економске.

 У усвојеној Стратегији предложене су три варијанте. По првој, на регионалној карти би се уцртала метропола и три региона – покрајине и централна Србија. Друга карта би била: метропола, покрајине, источна и западна Србија. Трећа предложена варијанта, која је у Стратегији оцењена као најфункционалнија, подразумевала би "поделу" на девет економских региона: београдски, источна Војводина (Банат), западна Војводина (Бачка и Срем), источни регион, јужни регион, западни, централни, западно Косово и источно Косово.