Носоња са Борнеа

На Борнеу, трећем острву по величини на нашој планети, живи мноштво необичних животиња и биљака, каквих нема нигде другде на свету. У шумама мангрова на овом острву, близу обиља питке воде, могу се видети и мајмуни чудноватог изгледа: све животиње имају велике стомаке, а мужјаци и велики нос, због чега су добили и име пробосцис мајмуни, односно мајмуни са сурлом.

Станиште носатих мајмуна је ограничено због њиховог специфичног начина исхране: једу само младо лишће дрвећа које расте једино на Борнеу, семенке и суво воће препуно скроба. Њихов систем за варење сличан је оном који имају преживари и има посебну цревну флору која приликом ферментације хране изазива ослобађање гасова, због чега су стомаци носатих мајмуна стално надувени.

Иако је цела врста добила име због несвакидашњег изгледа, велики нос имају само одрасли мужјаци. Улога овог израштаја налик на сурлу није позната, мада је примећено да мужјаци са највећим носом имају највише успеха код женки. Нос мужјака може достићи дужину од око 17 центиметара, што је равно четвртини висине овог мајмуна. Мужјаци живе у харему са десетак женки. Паре се са свима, док је брига о потомству препуштена само мајкама. Заводећи мужјака, оне пуће усне, замахују главом и врцкају задњицом, не би ли их приметио.

Пет и по месеци после парења, женке на свет доносе једно младунче, које у наредних годину дана неће испуштати из вида. Дојиће га седам месеци, носити га док не прохода и требити му крзно како би га очистиле. Отац је ту само да заштити свој харем и потомке од уљеза. Млади мужјаци напуштају породицу са 18 месеци и удружују се са другим мужјацима. Тек кад одрасту, и они ће основати сопствени харем или преотети неки који припада већ остарелом мужјаку. Женке понекад напусте групу у којој су живеле и пређу у харем другог мужјака, али се никада не могу видети саме у шуми.

Носати мајмуни живе на дрвећу у близини воде и одлични су пливачи. Рибари често налазе ове мајмуне и по неколико километара удаљене од обале, док пливају селећи се на суседно острво. Са дрвећа скачу у реку не би ли се расхладили или препливали на другу обалу, а могу да зароне и до 20 метара дубине. И кад спавају увек су на дрвету близу воде – најдаље петнаестак метара од обале, како би скоком у воду могли да се избаве од изненадне опасности. Никада не проводе две ноћи заредом на истом месту, а у време спавања често се дешава да се на једном месту окупи и по неколико група носатих мајмуна. Једини непријатељи су им леопарди и крокодили, а групу на опасност упозорава мужјак својим назалним криком.