Колико је крив Бредли Менинг

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Једносатним уводним излагањем тужиоца и 45-минутном изјавом одбране, у Форт Миду, војној бази недалеко од Вашингтона, почело је суђење војнику Бредли Менингу (25), главном актеру афере „Викиликс”, која је донела највеће цурење државних и војних тајни у америчкој историји – обелодањивање око 700.000 дипломатских депеша и војних извештаја са ратишта у Ираку и Авганистану.

Менинг је пред војни суд којем председава пуковниковица Денис Линд, изашао после 1.100 дана притвора, од чега један део практично као ратни заробљеник, у условима које његове присталице описују као тортуру упоредиву са третманом осумњичених терориста у притворској јединици у Гвантанаму, америчкој војној бази на Куби. Између јула 2010. (ухапшен је два месеца раније) и априла 2011. био је у самици 24 сата дневно само у доњем вешу, без јастука и постељине за спавање, док су стражари имали обавезу да га сваких пет минута питају како је. По америчким законима, имао је право на суђење у року од 120 дана од хапшења.

Како је најављено, процес пред војним трибуналом (без пороте: аргументе оптужбе и одбране одмериће председавајући судија) трајаће око три месеца. Дилема није да ли је Менинг крив – он се већ изјаснио кривим по 10 од 22 тачке оптужнице због којих може да буде затворен до 20 година – већ колико и да ли ће се доказати она најтежа: да је „помогао непријатељу” и тиме угрозио живот Американаца и националну безбедност, што би могло да му донесе доживотну робију без права на помиловање.

Менинг је као нижи обавештајни аналитичар и по чину на самом дну војне хијерархије, служио у Багдаду, где је имао приступ поверљивој интерној мрежи и бази података са дипломатском преписком Стејт департмента са амбасадама и конзулатима широм света, као и архиви ратних извештаја Пентагона. Велики део тога – дипломатске депеше слате у периоду од 1996. до 2010 – као извештаје из два америчка рата, копирао је и послао оснивачу сајта за одавање тајни „Викиликс”, који је у сарадњи са неколико водећих светских листова (међу којима је био и „Њујорк тајмс”) почео да их објављује 28. новембра 2010. године.

Тиме је избила на видело не само дотле непозната страна америчког „рата против терора”, него је разголићен и целокупан механизам функционисања америчке дипломатије, њене везе са страним лидерима и опозиционарима, аналитичке процене појединих личности и виђења политичких и друштвених прилика у појединим земљама (укључујући и Србију).

Штета од овога није званично процењена и питање је да ли је уопште мерљива. Због тога што су ови документи изнели и не увек етичко понашање САД у иностранству, многи мисле да је Бредли Менинг уместо националног издајника херој који треба да добије статус и одговарајућу заштиту која припада „узбуњивачима”, онима који откривају малверзације и злоупотребе разних врста. То се показало и у суботу у демонстрацијама Менингових присталица испред Форт Мида, који су на својим транспарентима поручивали да је он „политички затвореник”.

Менинг се у истражном затвору бранио да је тајне документе учинио јавним само да би доказао злоупотребе у војсци и изазвао националну дебату, поричући да је свесно помагао Ал Каиду или неку другу терористичку организацију. Одбрана га преставља као младог човека са проблемима (између осталог и око сопственог полног идентитета), отуђеног од своје непосредне околине, који није смео да има доступ тајнама, што значи да је за аферу колико он крив и систем који му је омогућио да изврши дела за која је оптужен. Систем без адекватних стандарда контроле поверљивог материјала и оних којима је био доступан.

У оптужници се, између осталог, износи да је документе које је обзнанио читао и вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, што је у медијима оцењено као опасан преседан у настојањима власти да контролишу медије. „Ако је Бин Ладен читао садржај депеша у ’Њујорк тајмсу’, да ли би и то могло да се окарактерише као ’помагање непријатељу’”, упитао је коментатор информативног сајта „Салон”.

За процес постоји велико и глобално интересовање: молбе за акредитацију поднело је 350 домаћих и страних новинара. У судници међутим за њих има само 10 места, и још око 70 у оближњем прес центру. Најављује се, уз то, да ће због тога што ће сведоци можда откривати важне државне и војне тајне, велики део процеса бити затворен за јавност.

Пред судом није други важан актер афере, шеф „Викиликса” Џулијен Асанж, чије изручење траже САД, а који од 19. јуна прошле године живи у амбасади Еквадора у Лондону, која му је пружила политички азил.