Принц Хари остаје код куће

Да ли је живот младог британског краљевића Харија вреднији од живота осталих британских војника на дужности у Ираку? Ово би можда могло да звучи као реторичко питање да га конкретним поводом не постављају родитељи младића погинулих служећи домовини на далеком ирачком фронту.
Унесрећене породице доживеле су као шамар и увреду прексиноћ објављену одлуку начелника Генералштаба да, из разлога безбедности, 23-годишњег млађег сина престолонаследника Чарлса и покојне принцезе Дајане остави код куће, када принчева јединица идуће недеље буде упућена у Ирак, у оквиру регуларне смене трупа.

"Ако је тамо сувише опасно за Харија, онда је ваљда опасно за све момке. Сви треба да се врате", цитира лондонски "Гардијан" антиратну активисткињу Роуз Џентл, мајку 19-годишњег Гордона, једног од 148 палих британских војника.

Разумљива је оваква емотивна реакција на изненадно саопштење сер Ричарда Даната да Хари неће ићи у Ирак и да је та одлука коначна. Као разлог генерал је навео "низ претњи упућених лично принцу".

"Не само он, него и они око њега били би изложени опасности коју сматрам неприхватљивом", рекао је сер Ричард који је прошле недеље био у Басри да би лично размотрио ситуацију и консултовао се са командантима на терену.

Први генерал британске армије изазвао је прошле јесени "шок и неверицу" јавно изреченим мишљењем да Британци треба да се повуку из Ирака јер тамошње продужено присуство угрожава британску безбедност у земљи и свету. Свој људски и војнички кредибилитет потврдио је на најдиректнији могући начин, пославши свог сина Бертија на тај исти ирачки фронт, где је Данат млађи командовао једним водом. Али, принц је нешто друго.

Командир Велс, како га у војсци зову, требало је да у Ираку проведе шест месеци у саставу прве механизоване бригаде и да под собом има четири тенковске посаде.

Вест је званично била објављена у фебруару, уз подсећање да је Хари први члан краљевске породице који одлази у ратну зону, после 25 година и учешћа његовог стрица, принца Ендрјуа у фокландском рату 1982. Стручњаци за безбедност одмах су упозорили да су ризици у Ираку много већи него што су то били у британско-аргентинском сукобу пре четврт века, а онда су ирачке побуњеничке милиције, а пре свих шиитска Махди армија, почеле да шаљу претеће поруке да једва чекају Харија.

Принц као трофеј постао је магнет за отмичаре и пре него што се обрео у Ираку. Било је јасно да је ризик да се тако нешто деси превелик, а претпостављени кошмар незамислив. Ко је смео да преузме одговорност да се Хари нађе у рукама шиитске милиције? Једноставније је било одустати по цену критика у сопственој земљи и силног разочарања младог принца. Он је раније упозоравао да ће напустити армију, уколико буде спречен да оде са својим људима, а сада се, међутим, ипак помирио са ситуацијом, мада је, кажу упућени, био на ивици суза када је сазнао да остаје код куће.

Д. Драгић