Румунски премијер за признање Косова

Од нашег дописника

Букурешт – Премијер Виктор Понта изјавио је на заједничкој седници спољнополитичких одбора двају домова румунског парламента, на којој се разматрало питање става који Румунија треба да заузме у вези са статусом Косова након склапања споразума између Београда и Приштине, да је он за то да Букурешт треба „брзо” да призна независност Косова. Овај његов став у потпуности одудара од досадашњег званичног румунског става према отцепљивању Косова од Србије.

До овог Понтиног наступа, који је овдашња јавност примила са изненађењем, дошло је као последица одлуке Европског парламента да се од пет земаља чланица ЕУ (Шпанија, Грчка, Румунија, Кипар и Словачка), које нису признале независност Косова, затражи да се послушно построје у „заједнички европски фронт”.

Понта, коме се овде често приговара да олако аминује све „сугестије” пристигле из Брисела или Вашингтона, одмах је кренуо у акцију на рашчишћавање румунског терена који баш није наклоњен једној таквој опцији, за коју се тврди да не одговара дугорочним румунским националним интересима.

Знајући за ту румунску одбојност, премијер Понта је изашао пред спољнополитичке одборе парламента са предлогом да се засад само дискутује о новом румунском ставу према Косову, дакле и Србији.

„Не тражим доношење неке одлуке, већ хоћу само да се са вама консултујем”, рекао је Понта тврдећи да се о тако крупном и деликатном питању треба да постигне сагласност три одлучујућа фактора – парламента, владе и председника.

Понта је признао да постоје и другачија мишљења међу којима и бивших министара иностраних послова, као и то да је разговарао са председником Трајаном Басескуом, који је „опрезнији од њега”. Понта не крије да жели да предводи нову струју мишљења која неће бити статична, већ ће тежити „прилагођавању, координирању румунског става” према Косову са „нашим европским и прекоокеанским партнерима”.

Басескуов опрез има своја позната објашњења. Он добро зна како је прошао његов претходник, председник Емил Константинеску када је 1999. Србији окренуо леђа и румунски ваздушни простор ставио на располагање авијацији НАТО-а. Тада су Румуни њему окренули леђа. Његов рејтинг је нагло опао и никада се више није повратио на пређашњи ниво. Басеску је по питању Косова увек узимао у обзир „трансилвански фактор”, то јест постојање ендемичних сецесионистичких тенденција међу румунским Мађарима, уз подршку Будимпеште. Он је водио рачуна и о судбини Задњестровља, односно Молдавије.

И бивши румунски председник Јон Илијеску испољава видљиви опрез у односу на захтев Европског парламента.

„Румунија је по том питању увек имала уравнотежени став како у погледу њених веза са суседима, тако и у погледу процеса признавања независности Косова. Наш став је био природан и нормалан”, каже Илијеску али ипак допушта да ће се „можда, на крају (а не сада) наметнути неко признање”.

Понта је знао да му неће поћи за руком да из прве убеди чланове спољнополитичких одбора парламента да се придруже његовом предлогу, али се засад са њима договорио о стварању једне радне групе у којој ће се наћи представници разних министарстава и парламента, који ће „пратити” развој ове теме.