И инжењери у операционим салама

Нови Сад – Факултет техничких наука у Новом Саду биће први у Србији и региону који ће, у сарадњи са овдашњим Медицинским факултетом, по новом и акредитованом студијском програму, школовати будуће биомедицинске инжењере. Основне студије на том одсеку већ ове године започеће шездесет бруцоша.

У питању је нова научна дисциплина, увелико присутна на најпознатијим клиникама у свету, а обједињава примену роботике и медицинских метода у лечењу пацијената, објашњава проф. др Никола Јорговановић, шеф овог студијског програма, и наводи да је биомедицинско инжењерство зачето на ФТН још 2000. и од тада је овде – кроз примену знања из аутоматике, рачунарства и електронике – развијена серија производа који се користе широм Европе.

– Суштина рада инжењера које ћемо школовати јесте да омогуће и олакшају комуникацију између лекара, болесника и технике која може да помогне и једнима и другима. Они ће знати језик једних и проблеме других, па када у болницу стигне неки софистицирани апарат или робот, моћи ће да га програмирају, одржавају и оптимализују његове функције. Јер, то није струка лекара – каже професор Јоргановић, наводећи да ће у наставу бити укључен и наш еминентни кардиоваскуларни хирург проф. др Павле Ковачевић, познат као један од највећих промотора примене нових метода лечења у Србији. Такође, у пројекту је ангажован и светски познат проф. др Игор Грегорч из Хјустона, који је промовисан у звање визитинг (гостујућег) професора новог одсека на новосадском ФТН.

Према речима професора Ковачевића, с уласком наше земље у Европску унију свака иоле већа болница мораће да запошљава биомедицинске инжењере, мада за то занимање и сада има простора за, рецимо, за сервисирање пумпи за одржавање механичке циркулације крви приликом оперативних захвата.

– Свака болница која поседује ЦТ, магнетну резонанцу, лапароскопе или било какву диферентну технологију мораће да ангажује и стручњаке који познају техничко-технолошке аспекте свих облика лекарских интервенција. Када сам први пут видео на делу хирургију уз помоћ робота у Кливленду, цео ток операције пратио је и инжењер, увек спреман да интервенише у случају ако би нешто од роботике заказало – прича проф. др Павле Ковачевић.

Прецизније речено, задатак клиничких инжењера је да учествују у целом процесу лечења пацијента, од постављања дијагнозе до операције и постоперационог тока. То захтева висок степен стручности, познавање електронике, механике, физике, математике, али и анатомије, физиологије, неурологије, хирургије и других медицинских дисциплина. Код уградње неуропротеза је, на пример, врло битно како активирати мишиће и вратити им функцију, па у том поступку улога биомедицинског инжењера је пресудна. У таквим случајевима до пуног изражаја треба да дође познавање и практична примена мехатронике – спреге електронике и механике, подвлачи проф. др Павле Ковачевић, говорећи о новом студијском програму Факултета техничких наука у Новом Саду на одсеку биомедицинског инжењерства.