I inženjeri u operacionim salama

Novi Sad – Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu biće prvi u Srbiji i regionu koji će, u saradnji sa ovdašnjim Medicinskim fakultetom, po novom i akreditovanom studijskom programu, školovati buduće biomedicinske inženjere. Osnovne studije na tom odseku već ove godine započeće šezdeset brucoša.

U pitanju je nova naučna disciplina, uveliko prisutna na najpoznatijim klinikama u svetu, a objedinjava primenu robotike i medicinskih metoda u lečenju pacijenata, objašnjava prof. dr Nikola Jorgovanović, šef ovog studijskog programa, i navodi da je biomedicinsko inženjerstvo začeto na FTN još 2000. i od tada je ovde – kroz primenu znanja iz automatike, računarstva i elektronike – razvijena serija proizvoda koji se koriste širom Evrope.

– Suština rada inženjera koje ćemo školovati jeste da omoguće i olakšaju komunikaciju između lekara, bolesnika i tehnike koja može da pomogne i jednima i drugima. Oni će znati jezik jednih i probleme drugih, pa kada u bolnicu stigne neki sofisticirani aparat ili robot, moći će da ga programiraju, održavaju i optimalizuju njegove funkcije. Jer, to nije struka lekara – kaže profesor Jorganović, navodeći da će u nastavu biti uključen i naš eminentni kardiovaskularni hirurg prof. dr Pavle Kovačević, poznat kao jedan od najvećih promotora primene novih metoda lečenja u Srbiji. Takođe, u projektu je angažovan i svetski poznat prof. dr Igor Gregorč iz Hjustona, koji je promovisan u zvanje viziting (gostujućeg) profesora novog odseka na novosadskom FTN.

Prema rečima profesora Kovačevića, s ulaskom naše zemlje u Evropsku uniju svaka iole veća bolnica moraće da zapošljava biomedicinske inženjere, mada za to zanimanje i sada ima prostora za, recimo, za servisiranje pumpi za održavanje mehaničke cirkulacije krvi prilikom operativnih zahvata.

– Svaka bolnica koja poseduje CT, magnetnu rezonancu, laparoskope ili bilo kakvu diferentnu tehnologiju moraće da angažuje i stručnjake koji poznaju tehničko-tehnološke aspekte svih oblika lekarskih intervencija. Kada sam prvi put video na delu hirurgiju uz pomoć robota u Klivlendu, ceo tok operacije pratio je i inženjer, uvek spreman da interveniše u slučaju ako bi nešto od robotike zakazalo – priča prof. dr Pavle Kovačević.

Preciznije rečeno, zadatak kliničkih inženjera je da učestvuju u celom procesu lečenja pacijenta, od postavljanja dijagnoze do operacije i postoperacionog toka. To zahteva visok stepen stručnosti, poznavanje elektronike, mehanike, fizike, matematike, ali i anatomije, fiziologije, neurologije, hirurgije i drugih medicinskih disciplina. Kod ugradnje neuroproteza je, na primer, vrlo bitno kako aktivirati mišiće i vratiti im funkciju, pa u tom postupku uloga biomedicinskog inženjera je presudna. U takvim slučajevima do punog izražaja treba da dođe poznavanje i praktična primena mehatronike – sprege elektronike i mehanike, podvlači prof. dr Pavle Kovačević, govoreći o novom studijskom programu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu na odseku biomedicinskog inženjerstva.