Регионализам против Велике Албаније

(Специјално за Политику од дописника Танјуга)

Француски стручњак за питања идентитета и вере на Балкану Натали Клајер, након вишегодишњег истраживања, објавила је обимну студију о коренима албанског национализма у којој се темељно објашњава како се родила идеја о албанској нацији у последњем столећу Отоманске империје.

У књизи "О коренима албанског национализма: рођење већинско муслиманске нације у Европи", коју је објавио француски Центар за студије и међународна истраживања (ЦЕРИ), налазе се објашњења главних карактеристика албанског национализма, као, на пример, да је формиран око језика, а не вере, као што је то случај са другим национализмима на Балкану, због мултиконфесионалног карактера Албанаца (муслимани, католици и православци).

Натали Клајер говори и о колективним митовима албанског национализма, присутним и у данашњем политичком контексту, попут илирског порекла Албанаца или значаја Призренске лиге.

Својатање хероја

"Национални идентитет код Албанаца формирао се у 19. веку на сличан начин као у Европи или на Балкану, кроз језик, идеју расе, која је у то време била актуелна, заједничког порекла и историјских митова. Код Албанаца то су антички корени и илирско порекло", објашњава за "Политику" аутор студије, истраживач на Националном институту за научна истраживања (ЦНРС).

У формирању националног идентитета велику улогу је играло и стварање националних хероја, међу којима су се нашли и Александар Велики, илирска краљица Теута или чувени Скендер-бег, који је, пре него што је постао национални херој Албанаца, био херој хришћана из Европе и са Балкана.

Проблем са националистичким митовима је, каже Клајер, што праве везу са садашњим временом "као што су то радили Европљани у 19. веку, Французи, Енглези, Немци, који су имали тенденцију да ’налепе’ историју и географију из античког света на историју и географију 19. века, као да је постојала веза између народа из античког периода и народа у 19. веку".

Када је реч о Косову, "Албанци, као и Срби, позивају се на историјско право, ослањајући се на историјске митове. Албанци на Косову су ’80. и ’90. почели да се позивају на античку историју и Дарданију. Основа мита је да су ту некад били Илири, а данас су Албанци. Са научне тачке гледишта, међутим, не можемо да успоставимо везу између илирског и албанског језика, јер нема сведочанстава о илирском језику, осим неких топонима који нису довољни да се реконструише језик".

Дијаспора, а не Призренска лига

Супротно идеолошким интерпретацијама који корене албанског национализма налазе на Косову, позивањем на Призренску лигу, ауторка показује да се у 19. веку албански национализам развијао међу дијаспором у Италији, Грчкој, Румунији и Истанбулу, као и у областима на југу потоње Албаније.

"Призренска лига је касније мистификована као уједињење свих Албанаца из региона, без обзира на верску припадност. У стварности се није баш тако одиграло", каже Клајер, која је за израду студије проучила отоманске, аустро-угарске, италијанске, грчке, балканске и албанске архиве.

"Косово није колевка албанског национализма, иако је данас важно упориште", објашњава овај истраживач, која се питањима албанског национализма бави од 80-их година, када је написала студије о дервишима, а посебно о бекташима и о халветијама.

Клајер говори о различитим албанским идентитетима, инсистирајући на томе да не постоји једно албанско друштво, већ хетерогена албанска друштва.

"Не постоји јединствен начин да се неко дефинише као Албанац, као што не постоји јединствен начин да се неко одреди као Србин. Колективни идентитет модерне државе се комбинује са другим идентитетима, социјално-професионалним, верским, регионалним, политичким", каже она, инсистирајући на потреби да се питању идентитета не приступа кроз етничку, већ кроз социјалну, економску и политичку перспективу.

"Албанци са Косова и из Македоније имали су другачију еволуцију од становника Албаније готово читав век, од 1913. године, не рачунајући кратку епизоду велике Албаније за време Другог светског рата", констатује Натали Клајер.

Идентитет Албанаца на Косову се развио у последњих пола века око културних и политичких тежњи у оквиру Југославије и њених институција, школског система, система самоуправних органа у којима су учествовали, као и после њеног распада, објашњава Клајер.

"То не значи да нема сличности са Албанцима из Албаније, нарочито кад је реч о језику", каже наша саговорница, подсећајући да је 70-их година дошло до стандардизације писаног албанског језика на основу стандардизације која је спроведена у Албанији.

Маргинализација вере

Она сматра да су регионални и политички идентитети Албанаца сувише јаки да би се развила идеја о окупљању свих Албанаца у једну државу.

"Још увек постоји нека врста идеализма, о припадању јединственој нацији, али она нема упориште у стварности", објашњава Клајер, наводећи да "на Косову постоји идеја, иако врло маргинална, да се установи књижевни језик полазећи од дијалекта".

Да ли ислам игра значајну улогу у формирању националног идентитета косовских Албанаца?

"Ислам је веома маргиналан, јер највећи број албанских политичких лидера потиче из комунизма и готово да одбацује веру", објашњава Клајер, која је са истраживачем Ксавијеом Бугарелом 2001. године објавила књигу "Нови ислам на Балкану", једну од најреферентнијих у овој области.

"То не значи да ислам не игра улогу на другом плану, односно у унутрашњој рекомпозицији албанског друштва, у руралним крајевима пре свега", додаје.