Од јула бесплатне анализе крпеља

У свих 17 домова здравља, али и у Заводу за здравствену заштиту студената, Дечјој клиници у Тиршовој и на Институту за мајку и дете „Др Вукан Чупић”, житељи Београда моћи ће од јула да предају крпеља на анализу, како би отклонили сваку сумњу да је баш он носилац бактерије борелија бургдорфери, узрочника лајмске болести. Здравствене куће ће таквог крпеља даље морати да проследе Заводу за биоциде и медицинску екологију, чији ће стручњаци обављати додатне претраге. Добра вест за пацијенте је то што ће ове анализе бити бесплатне, а лоша што ће у пилот-пројекат бити укључено само 400 грађана. Сви остали ће, као и до сада, такве анализе (цена је 650 динара) моћи да раде на Институту за епидемиологију ВМА, јединој здравственој установи у Србији која прегледа крпеље и проверава присуство бактерије борелија бургдорфери.

– Анализе почињу следећег месеца, на основу плана активности по пројекту који финансира Секретаријат за здравство. Свака престоничка кућа здравља добиће одређен број анализа које се односе на зараженост крпеља, али број тих претрага зависи од буџета. У питању је пилот-пројекат који треба да покаже каква је добит од ране дијагностике лајмске болести на крпељу. Непосредно пред почетак ове акције, београдске здравствене установе, њих 20, биће обавештене о начину достављања препарата крпеља који је скинут с коже пацијента – објашњава др Драгана Деспот, директорка Завода за биоциде и медицинску екологију, напомињући да реализацији пројекта претходи потписивање уговора са секретаријатом, које се очекује у току овог месеца. Директорка додаје да Завод за биоциде има и кадрове и опрему који су неопходни за анализу крпеља, паразита који се храни крвљу домаћина. Они представљају веома опасне преносиоце заразних болести (лајмска, крпељски енцефалитис, бабезијазе код паса) од којих неке могу имати и фаталан исход.

– Настанак инфекције зависи од развојног стадијума крпеља, инфективне дозе борелије бургдорфериу јединки, као и времена проведеног на кожи домаћина. Рана дијагностика лајмске болести на препарату крпеља и додатна ПЦР метода омогућавају диференцијацију узрочника лајмске болести и даљу адекватну антибиотску терапију, само у случају да је крпељ носилац бактерије – напомиње др Ана Лончар, подсећајући да је самопреглед тела после боравка у природи најважнија превентивна мера.

– Не мање важна ствар јесте да особа сачува крпеља и однесе га на анализу, па ако се прегледом не утврди присуство бактерије, онда не треба очекивати ни појаву еритеме мигранс, односно концентричних црвенкастих кругова на кожи који се могу јавити три дана после убода, али и након 32 дана. У случају да се утврди да је крпељ заражен борелијом, особа треба да добије дозу антибиотика коју искључиво преписује лекар – назначава др Ана Лончар.

---------------------------------------------------------------------

Лајмска болест – од убода до компликација

• На месту убода најпре се јавља бубуљица око које се појављује црвенило

• Особа може да има и друге симптоме инфекције, као што су свраб, жарење и печење, увећане, запаљене и болне лимфне жлезде, повишена температура, главобоља, болови у мишићима...

• Уколико се болест не лечи, код пацијента могу да се уоче и промене на нервном систему, да дође доотоказглобова, поремећаја ритма срца, а може доћи и до трајне инвалидности

--------------------------------------------------------------------

На ВМА до 50 прегледа дневно

У току седам месеци, колико траје сезона крпеља (од априла до октобра), у Институту за епидемиологију ВМА дневно се у просеку обради између 30 и 70 пацијената и прегледаод 20 до 50 крпеља. Ван радног времена (у току дежурства) обради се још 10, а највише 20 пацијената, док се тројељуди недељно опредељује за преглед крви на присуство бактеријског антигена методом ПЦР. Овој методи прибегава се уколико је пацијент оштетио тело крпеља док га је сам одстрањивао, па је преглед немогућ.