Филм пун енергије

Мокра Гора – Тактови познате народне песме Лепе Лукић "Срце је моје виолина, што је дираш, кад не знаш да свираш..." проламају се из првих кадрова најновијег остварења Емира Кустурице "Завет" који смо пре два дана, ексклузивно, имали прилику да погледамо у целини. Затворена пројекција уприличена је у биоскопу на Мокрој Гори, десет дана пре канске премијере. Филм је настао у продукцији "Раста филм" и "Фиделисе", сниман је у посебно изграђеном амбијенту за ову прилику на брду надомак Дрвенграда, као и у Ужицу. У филму, поред бардова наше сцене као што су Љиљана Благојевић, Александар Берчек, Мики Манојловић, играју млади натуршчици Марија Петронијевић и Урош Миловановић.

Кустурица своје најновије дело оцењује као филм препун енергије, као филм који носи у себи све архетипове, све заборављене мотиве, али и жељу за реафирмацијом живота.

У једној сцени у филму "Завет" у кадру је натпис на једној радњи "Вулканизер Србљановић". На питање да ли је реч о ругању, редитељ одговара: "Ма не, стварно постоји тај вулканизер тамо негде у Бајиној Башти".

Пре одласка у Кан, Кустурица ће, већ у понедељак, спаковати кофере и отићи у Париз где ће у тамошњој Бастиљи наставити започете пробе за оперу "Време цигана " чија је премијера заказана за 26. јун. Присуствовали смо делу пробе када се млади Перхан (Стеван Анђелковић, звезда Гранд шоу програма) среће са трудном Азром (игра је Милица Тодоровић) у присуству бабе (Горица Поповић). Кустурица покушава да објасни младом Стевану како треба да глуми пијаног Перхана.

"Мало отвори уста, ти си као мало пијан и одвратан. Мораш да отвориш своје лице према нама да ми видимо тог несретног човека", објашњава редитељ и устаје да покаже како би требало да хода пијани Перхан. Цео ансамбл се смеје...

Либрето (аутор Неле Карајлић и Огњен Шућур, превод Пера Николић и Душан Јовановић) је на ромском, са деловима на италијанском и сасвим мало на српском језику. Музику су компоновали Емир Кустурица, Стрибор Кустурица, Неле Карајлић и Дејан Спаравало.

На Мокрој Гори присуствовали смо и отварању изложбе слика младог Владимира Секулића. Слике су постављене напољу, као духовите реплике на културу билборда, а таква поставка подстакнута је чињеницом да "градови све више постају билборди". Рађене су у бошовском маниру, препуне колора, детаља, великог су формата.

"Реч је о парафрази из књиге Наоми Клајн која почиње цитатом човека који је патентирао билборде и који је због тога очајан. Зато жели да се повуче у Медисон авенију и да поцепа све плакате и тај начин рекламирања", објашњава Кустурица.