Film pun energije

Mokra Gora – Taktovi poznate narodne pesme Lepe Lukić "Srce je moje violina, što je diraš, kad ne znaš da sviraš..." prolamaju se iz prvih kadrova najnovijeg ostvarenja Emira Kusturice "Zavet" koji smo pre dva dana, ekskluzivno, imali priliku da pogledamo u celini. Zatvorena projekcija upriličena je u bioskopu na Mokroj Gori, deset dana pre kanske premijere. Film je nastao u produkciji "Rasta film" i "Fidelise", sniman je u posebno izgrađenom ambijentu za ovu priliku na brdu nadomak Drvengrada, kao i u Užicu. U filmu, pored bardova naše scene kao što su Ljiljana Blagojević, Aleksandar Berček, Miki Manojlović, igraju mladi naturščici Marija Petronijević i Uroš Milovanović.

Kusturica svoje najnovije delo ocenjuje kao film prepun energije, kao film koji nosi u sebi sve arhetipove, sve zaboravljene motive, ali i želju za reafirmacijom života.

U jednoj sceni u filmu "Zavet" u kadru je natpis na jednoj radnji "Vulkanizer Srbljanović". Na pitanje da li je reč o ruganju, reditelj odgovara: "Ma ne, stvarno postoji taj vulkanizer tamo negde u Bajinoj Bašti".

Pre odlaska u Kan, Kusturica će, već u ponedeljak, spakovati kofere i otići u Pariz gde će u tamošnjoj Bastilji nastaviti započete probe za operu "Vreme cigana " čija je premijera zakazana za 26. jun. Prisustvovali smo delu probe kada se mladi Perhan (Stevan Anđelković, zvezda Grand šou programa) sreće sa trudnom Azrom (igra je Milica Todorović) u prisustvu babe (Gorica Popović). Kusturica pokušava da objasni mladom Stevanu kako treba da glumi pijanog Perhana.

"Malo otvori usta, ti si kao malo pijan i odvratan. Moraš da otvoriš svoje lice prema nama da mi vidimo tog nesretnog čoveka", objašnjava reditelj i ustaje da pokaže kako bi trebalo da hoda pijani Perhan. Ceo ansambl se smeje...

Libreto (autor Nele Karajlić i Ognjen Šućur, prevod Pera Nikolić i Dušan Jovanović) je na romskom, sa delovima na italijanskom i sasvim malo na srpskom jeziku. Muziku su komponovali Emir Kusturica, Stribor Kusturica, Nele Karajlić i Dejan Sparavalo.

Na Mokroj Gori prisustvovali smo i otvaranju izložbe slika mladog Vladimira Sekulića. Slike su postavljene napolju, kao duhovite replike na kulturu bilborda, a takva postavka podstaknuta je činjenicom da "gradovi sve više postaju bilbordi". Rađene su u bošovskom maniru, prepune kolora, detalja, velikog su formata.

"Reč je o parafrazi iz knjige Naomi Klajn koja počinje citatom čoveka koji je patentirao bilborde i koji je zbog toga očajan. Zato želi da se povuče u Medison aveniju i da pocepa sve plakate i taj način reklamiranja", objašnjava Kusturica.