Колико пара, толико филмова

Реплика из Драгојевићевог филма „Ми нисмо анђели”: „Јел си чуо да је Куста прекинуо снимање филма у Америци?” ускоро би могла да буде више него актуелна у Србији. Али не због Кустурице, већ зато што ће други аутори, суочени са недовољно средстава, бити приморани на прекидање снимања или одлагање.

Новца за продукције филмова има онолико колико је тренутно у фонду Филмског центра Србије (ФЦС) – 1.015.000 евра за 32 пројекта, саопштио је  Дејан Карaклајић, председник УО ФЦС-а. Та средства су само од РРА и Ратела, који је до сада уплатио половину новца које треба да издвоји одредбом закона о кинемтографији. Дакле, пара од Министарства културе нема. Зато је неизоставно питање: да ли је и колико Министарству културе стало до филма, који нас толико промовише у свету, уколико се сва одговорност за непостојање средства за кинемaтографију пребацује на Министарство финансија?

Иако су конкурсне комисије одабрале пројекте које треба подржати, УО ФЦС је, додуше не једногласно, одлучио да суфинансира само прве од рангираних пројекта. Чланови комисија требало би јавно да кажу шта мисле о оваквој одлуци УО ФЦС и да нашој јавности, која воли да гледа домаће филмове, саопште свој закључак – да је ове године на конкурсима било много више квалитетнијих пројеката него раније.

У праву је неколицина филмских аутора који траже да се обелодане називи одабраних пројеката, јер би тако добили неопходну потврду да су у њиховим будућим филмовима препознати потенцијали. Иначе, на седници УО ФЦС један од предлога, додуше неусвојених, био је да се одабраним а несуфинансираним пројектима издају потврде да су „прошли” на конкурсу, али да нема пара. С тим потврдама имали би основ да траже копродуценте из окружења, да конкуришу на копродукционим фондовима у региону или у Европи. Иначе, српски филм може да конкурише код „Еуримажа” тек када је подржан код нас.

Српска улагања у кинематографију су минимална – до овог конкурса, чинило се, да не могу да буду мања. Међутим, увек може мање.

Хрватска кроз њихов центар ХАВЦ издваја по играним филмовима минимум око 400.000 евра, дупло више него ми, а за мањинске копродукције око 100.000 евра, опет дупло више него Србија. То наше пројекте чини неравноправним када конкуришемо у региону.

Конкурса за суфинансирање треба и мора да буде, али шта сада са онима које је комисија одабрала а УО ФЦС није? Да ли они да конкуришу опет или да се прво њима следећи пут доделе средства, па тек онда да се расписује нови конкурс?

После оваквих одлука, испоставља се да је најпаметнији Пуриша Ђорђевић. На питање „Политике”, пре коју година: како коментарише то што је изабран да добија националну пензију (тада 80.000 динара), одговорио је, кроз смех: „Сада ћу моћи да снимим филм”. Младомир снима филм за онолико пара, колико има. И не тражи више.

Сада ће тако бити у нашој кинематографији – колико пара, толико музике. Пардон – филмова.