Детективи проверавају раднe биографијe

Ако управо састављате радну биографију добро размислите да ли ћете да је „украсите” елементима који не одговарају реалности. Наиме, искуство приватних детектива говори да неки нови менаџери људских ресурса све чешће проверавају податке из професионалне биографије и приватног живота особа које конкуришу за посао, у жељи да сазнају да ли се они заиста уклапају у скицу за портрет њиховог идеалног службеника.

Председник групације приватних детектива Србије при Привредној комори Србије Драган Триван каже да праг ових агенција све чешће прелазе менаџери компанија у жељи да сазнају битне податке из биографије особа које траже посао у њиховој фирми.

– Менаџере најчешће занима да ли је факултетска диплома кандидата оригинална, да ли особа има криминални досје и да ли је заиста радила у фирмама које је навела у радној биографији, какво мишљење о њој (стварно) имају бивше колеге и да ли су писма препоруке, коју су потписали бивши шефови, аутентична или је радник пустио машти на вољу и свој професионални портрет насликао најлепшим бојама. Ако особа конкурише на место у борду директора или топ менаџменту, онда предмет истраге детектива могу да буду готово сви детаљи и све особе из њене приватне и професионалне свакодневице – објашњава наш саговорник.

Триван, иначе и власник детективске агенције „Протекта”, додаје да је све више клијената који траже да се расветле крађе које се дешавају унутар компанија – почев од крађе горива, преко канцеларијског материјала, па све до крађе робе коју фирма производи.

Потврду тезе да су детективске агенције постале својеврсни „детектори” породичне и социјалне патологије проналазимо и у чињеници да њихов праг све чешће прелазе родитељи који (основано) сумњају да се њихово дете дрогира, или је упало у мрежу верских секти или има проблем са коцком.

Триван истиче да у последње време добијају доста захтева да расветле крађе које су се десиле унутар породице – некад се сумња на кућну помоћницу, некад на дете који продаје породичну имовину да би подмирило коцкарске дугове, а некад се испостави да новац или вредне ствари узима особа на коју нико не сумња.

Наш саговорник примећује да нешто мању гужву у чекаоницама приватних детектива праве особе које сумњају у верност свог партнера и у шали додаје да су ове драме некада заиста личиле на мексичке сапунице – сада се детективским агенцијама за помоћ углавном јављају особе које желе да установе због чега је отац породице „преко ноћи” престао да плаћа школовање деце.

На питање како коментарише предлог Закона о детективској делатности који се налази у скупштинској процедури, којим је детективима практично забрањено да употребљавају „средства и уређаје за тајна електронска видео и аудио-снимања лица” он одговара да многи чланови овог закона обесмишљавају суштину детективске делатности.

Триван подсећа да је према првобитној верзији овог закона такође било предвиђено да детектив може прикупљати податке само од лица која на то добровољно пристану, односно од оних особа које треба да буду предмет истраге, што је „правни нонсенс”.

– Тај члан закона је ревидиран и сада гласи да детектив може прикупљати и обрађивати податке о другим лицима само у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности и слободан приступ информацијама од јавног значаја. Међутим, у закону су остали неки чланови којима нам се одузимају права која практично имају сви грађани. Примера ради, детективу није дозвољено да привремено задржи особу коју затекне у вршењу кривичног дела, а сваки грађанин на то има право. Предлог закона обавезује детектива да пријави полицији клијента ако му саопшти да је учинио неко противправно дело, а детективу се обратио да би покушао да пронађе олакшавајуће околности по њега. То је у супротности са начелом поверљивости које имамо са клијентом – закључује Триван.

Без обуке за бивше полицајце

Предлог закона предвиђа увођење лиценци за правна лица, односно детективске агенције, као и за физичка лица – детективе. Услови за физичка лица су држављанство Србије, најмање виша стручна спрема, испуњавање услова за оружни лист, психофизичке способности, савладан програм обуке и положен испит пред комисијом МУП-а.

Кандидати који имају петогодишње искуство у полицији, војсци, службама безбедности, тужилаштвима или суду неће морати да пролазе кроз поменуту обуку.

Мање пара за полицију, више посла за детективе

У образложењу предлога закона наводи се да у савременом свету постоји све већа тражња детективских услуга, између осталог и због смањења јавне потрошње – издвајања пара за државни систем безбедности, потребног извођења многих доказа у појединим поступцима уз истовремени пораст стопе криминалитета.

Намера законодавца је да грађанима и организацијама, уз редовну заштиту од државе, омогући и алтернативну – детективске услуге.