Странке су постале коктел левице и деснице

„Плашим се да су после ових последњих избора и после свега што се догодило границе постале поприлично прозирне и да су свакакве коалиције могуће. ЛДП и СНС су у Бечеју направили коалицију, не мислим ту ништа лоше, на локалном нивоу је тешко успоставити границу”, рекао је Расим Љајић, потпредседник Владе и председник СДПС-а, на Б92.

Он је рекао и да сада нема граница међу блоковима и да је то можда добро за Србију, али није добро у идеолошком смислу, јер више нема стриктне поделе на левицу и десницу. Љајић сматра и да ће после следећих избора опстати велике странке СНС, ДС и СПС а да ће се остали борити за опстанак.

Како се догодило да се изгубе границе за формирање коалиција и подела на левицу и десницу, питали смо наше саговорнике.

Владимир Гоати, председник „Транспарентности Србија”, каже да границе међу партијама нису прозирне већ су нејасне.

„Фудбал се игра у дворишту ДС-а, а до јуче противничка екипа игра у дресу демократа. За ДС се може рећи да је конструктивна опозиција, што је у Великој Британији уобичајено јер три четвртине законских предлога подржава и власт и опозиција.”

Директор „Транспарентности” мисли да „Љајић није у праву када каже да више нема стриктне поделе на левицу и десницу, јер у Србији не постоји левица и десница.

„Тамо где ММФ све одређује, прича о левици или десници је само за врло тврдоглаве који желе да се то одржи.”

Гоати каже да се партије приближавају јер нема друге „игре у граду”.

„Нико више ништа неће да мења силом, мале су разлике и однос према режиму је исти. Сада се све изједначило, а најдубљи расцеп који дели парламент на два неједнака дела је ДСС који није за ЕУ и остатак који јесте. Али, и то је у оквиру демократског система. Странке су се приближиле и нико не спрема тихи пуч који у Европи и није могућ. То што тако нешто није могуће је добар знак зрелости демократије.”

„Неки аутори оспоравају левицу и десницу, а ако је та подела постојала касније се замутила. Дошле су нове теме које је наметнуо живот: екологија, феминизам, родна равноправност… Али, Руси су против параде поноса, имају неодређен однос према феминизму, Кина и Куба су за левицу, али им не пада напамет да дају људске слободе. Подела на левицу и десницу може да буде само историјска”, каже Гоати.

Дејан вук Станковић, политички аналитичар, сматра да је наша политичка сцена несавршена по профилисању странака.

„У државама у којима су та опредељења дефинисана неке ствари су искључене. Ми немамо дуго искуство с парламентарном демократијом а проблеми наше политике су јако крупни и фундаментални и тешко је профилисати спектар политичких опредељења. У ранијем периоду СРС је био десница а СПС левица, а касније је дошло до сагласја. После 5. октобра било је најразличитијих комбинација: СПС се вратио као партнер десничарским странкама. Дошло је до пакта ДС-а са СПС-ом, до растурања радикала и прављења  СНС-а. Историјат политичке сцене показује да странке прелазе баријере да би формирале владу.”

„Велике странке држе више малих, то је реални политички контекст борбе за власт. Али, није добро стварати велику конфузију код грађана јер то онемогућава одговорни поредак. Код нас је увек у игри коалиција па се заклањају једни иза других. Ова влада може да пошаље било какву поруку јер има превише странака и може да користи левичарске аргументе ако је штедња у питању, али и десничарске по потреби. То је коктел идеолошких опредељења”, каже Станковић.

Бранко Радун, политички аналитичар, такође мисли да се изгубила подела  на левицу и десницу.

„Тако је на локалу, али се и на републичком нивоу разлика смањује. Подела на левицу и десницу код нас није била стриктна. СПС не може да се сврста у левицу. Сада су поделе другачије за ЕУ, НАТО или против ње. То су биле веће поделе, од оних на левицу или десницу. Десницу и немамо праву. Поделе су се изгубиле и зато што су сви за ЕУ. Преовлађује прагматизам, сви желе да буду у власти и не желе да буду искључиви. На локалном нивоу људе не занима много политика, а тешко да централа може да им забрани удруживање с појединим партијама. ДСС је имао мало тврђи став, остали нису. Сви су хтели добитну комбинацију, а идеологија је била у другом или трећем плану. На локалу идеологија не игра велику улогу, али републичка власт треба да има консензус међу странкама око важних питања. Како би се договорили ДСС и ЛДП? Испада да странке ограничавају ставови и да не могу да допру до ширег бирачког тела. И у СНС-у део размишља као ДС а део као ДСС, али их сви партиципирају као најјачу странку и гласају за њих јер не желе да баце глас. На последњим изборима се зато бирало између ДС-а, СПС-а и СНС-а. И у свету су странке све мање ушанчене. То је постмодерна политика, подела на левицу и десницу се губи. Прави се идеолошки микс, старе поделе не важе, али то не значи да идеологија не постоји само се променила – миксовала.”