Stranke su postale koktel levice i desnice

„Plašim se da su posle ovih poslednjih izbora i posle svega što se dogodilo granice postale poprilično prozirne i da su svakakve koalicije moguće. LDP i SNS su u Bečeju napravili koaliciju, ne mislim tu ništa loše, na lokalnom nivou je teško uspostaviti granicu”, rekao je Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i predsednik SDPS-a, na B92.

On je rekao i da sada nema granica među blokovima i da je to možda dobro za Srbiju, ali nije dobro u ideološkom smislu, jer više nema striktne podele na levicu i desnicu. Ljajić smatra i da će posle sledećih izbora opstati velike stranke SNS, DS i SPS a da će se ostali boriti za opstanak.

Kako se dogodilo da se izgube granice za formiranje koalicija i podela na levicu i desnicu, pitali smo naše sagovornike.

Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija”, kaže da granice među partijama nisu prozirne već su nejasne.

„Fudbal se igra u dvorištu DS-a, a do juče protivnička ekipa igra u dresu demokrata. Za DS se može reći da je konstruktivna opozicija, što je u Velikoj Britaniji uobičajeno jer tri četvrtine zakonskih predloga podržava i vlast i opozicija.”

Direktor „Transparentnosti” misli da „Ljajić nije u pravu kada kaže da više nema striktne podele na levicu i desnicu, jer u Srbiji ne postoji levica i desnica.

„Tamo gde MMF sve određuje, priča o levici ili desnici je samo za vrlo tvrdoglave koji žele da se to održi.”

Goati kaže da se partije približavaju jer nema druge „igre u gradu”.

„Niko više ništa neće da menja silom, male su razlike i odnos prema režimu je isti. Sada se sve izjednačilo, a najdublji rascep koji deli parlament na dva nejednaka dela je DSS koji nije za EU i ostatak koji jeste. Ali, i to je u okviru demokratskog sistema. Stranke su se približile i niko ne sprema tihi puč koji u Evropi i nije moguć. To što tako nešto nije moguće je dobar znak zrelosti demokratije.”

„Neki autori osporavaju levicu i desnicu, a ako je ta podela postojala kasnije se zamutila. Došle su nove teme koje je nametnuo život: ekologija, feminizam, rodna ravnopravnost… Ali, Rusi su protiv parade ponosa, imaju neodređen odnos prema feminizmu, Kina i Kuba su za levicu, ali im ne pada napamet da daju ljudske slobode. Podela na levicu i desnicu može da bude samo istorijska”, kaže Goati.

Dejan vuk Stanković, politički analitičar, smatra da je naša politička scena nesavršena po profilisanju stranaka.

„U državama u kojima su ta opredeljenja definisana neke stvari su isključene. Mi nemamo dugo iskustvo s parlamentarnom demokratijom a problemi naše politike su jako krupni i fundamentalni i teško je profilisati spektar političkih opredeljenja. U ranijem periodu SRS je bio desnica a SPS levica, a kasnije je došlo do saglasja. Posle 5. oktobra bilo je najrazličitijih kombinacija: SPS se vratio kao partner desničarskim strankama. Došlo je do pakta DS-a sa SPS-om, do rasturanja radikala i pravljenja  SNS-a. Istorijat političke scene pokazuje da stranke prelaze barijere da bi formirale vladu.”

„Velike stranke drže više malih, to je realni politički kontekst borbe za vlast. Ali, nije dobro stvarati veliku konfuziju kod građana jer to onemogućava odgovorni poredak. Kod nas je uvek u igri koalicija pa se zaklanjaju jedni iza drugih. Ova vlada može da pošalje bilo kakvu poruku jer ima previše stranaka i može da koristi levičarske argumente ako je štednja u pitanju, ali i desničarske po potrebi. To je koktel ideoloških opredeljenja”, kaže Stanković.

Branko Radun, politički analitičar, takođe misli da se izgubila podela  na levicu i desnicu.

„Tako je na lokalu, ali se i na republičkom nivou razlika smanjuje. Podela na levicu i desnicu kod nas nije bila striktna. SPS ne može da se svrsta u levicu. Sada su podele drugačije za EU, NATO ili protiv nje. To su bile veće podele, od onih na levicu ili desnicu. Desnicu i nemamo pravu. Podele su se izgubile i zato što su svi za EU. Preovlađuje pragmatizam, svi žele da budu u vlasti i ne žele da budu isključivi. Na lokalnom nivou ljude ne zanima mnogo politika, a teško da centrala može da im zabrani udruživanje s pojedinim partijama. DSS je imao malo tvrđi stav, ostali nisu. Svi su hteli dobitnu kombinaciju, a ideologija je bila u drugom ili trećem planu. Na lokalu ideologija ne igra veliku ulogu, ali republička vlast treba da ima konsenzus među strankama oko važnih pitanja. Kako bi se dogovorili DSS i LDP? Ispada da stranke ograničavaju stavovi i da ne mogu da dopru do šireg biračkog tela. I u SNS-u deo razmišlja kao DS a deo kao DSS, ali ih svi participiraju kao najjaču stranku i glasaju za njih jer ne žele da bace glas. Na poslednjim izborima se zato biralo između DS-a, SPS-a i SNS-a. I u svetu su stranke sve manje ušančene. To je postmoderna politika, podela na levicu i desnicu se gubi. Pravi se ideološki miks, stare podele ne važe, ali to ne znači da ideologija ne postoji samo se promenila – miksovala.”