"Косовска шесторка" остаје у Схевенингену

Судско веће којем председава судија Ијен Бономи јуче је одбацило захтев бранилаца "косовске шесторке" да њихови штићеници буду ослобођени. Милан Милутиновић, Никола Шаиновић, Драгољуб Ојданић, Сретен Лукић, Небојша Павковић и Владимир Лазаревић остају у притвору Хашког трибунала до евентуалног доношења одлуке о њиховом привременом пуштању на слободу, јер, како је јуче за "Политику" изјавио Томислав Вишњић, адвокат Драгољуба Ојданића, суд још није одлучио да ли ће оптуженима дозволити да наставак суђења чекају код куће.

О наставку суђења ће се говорити на статусној конференцији која је заказана за 22. јуни. Према садашњем плану суђење би требало да буде настављено почетком августа.

Међутим, Вишњић изражава сумњу да ће суђење бити настављено тако брзо јер још нису преведени многи документи које одбрана намерава да користи. Браниоци најављују и да ће тражити више времена за припрему одбране, с обзиром на то што намеравају да позову многе сведоке. Из досадашње праксе се зна и да сваке године од средине јула до августа запослени у трибуналу иду на годишњи одмор.

И пре него што је јавности саопштена јучерашња одлука суда, у кулоарима се причало да ће суђење бити настављено, али се спекулисало да би бивши председник Србије могао да буде ослобођен јер је тужилаштво против њега изнело најмање доказа.

Судије су, међутим, закључиле да су докази тужилаштва поткрепили закључак да је оптужени Милутиновић својим делима и пропустима као председник Србије и члан Врховног савета одбране свесно и намерно допринео удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био да се промени етничка слика на Косову.

Судија је рекао да је сам Милутиновић признао да је током НАТО бомбардовања имао редовне састанке са Слободаном Милошевићем и осталима, укључујући министра одбране како би разматрали ситуацију на Косову.

Такође, постоје докази да је он био упозорен на оптужбе за злочине из других извора. Тужилац Међународног суда у то време Луиз Арбур упутила му је писмо 26. марта 1999. а о томе су га обавестили и Весли Кларк и Хавијер Солана.

Најзад, по речима судије Бономија, постоје докази да је он знао да се са почетком кампање НАТО-а на Косову могу десити злочини.

Како је јуче рекао судија Бономи, постоје докази и да је оптужени Шаиновић, који је у време на које се односи оптужница био заменик премијера СРЈ, учествовао у удруженом злочиначком подухвату као представник Слободана Милошевића за Косово и као начелник Заједничке команде.

Он није деловао као неко ко само преноси поруке Милошевића, већ је такође доносио одлуке за Косово, рекао је Бономи. Цитирајући речи Ибрахима Ругове он је додао да је Шаиновић координирао снагама безбедности на Косову и да је "он тај који је имао стварна овлашћења".

Што се тиче генерала, судско веће је закључило да има довољно доказа да закључи да су и они добровољно били чланови удруженог злочиначког подухвата као и да су знали за озбиљне злочине које су припадници Војске Југославије и МУП-а починили на Косову, али да нису ништа предузели како би казнили починиоце који су били њихови подређени.