"Kosovska šestorka" ostaje u Sheveningenu

Sudsko veće kojem predsedava sudija Ijen Bonomi juče je odbacilo zahtev branilaca "kosovske šestorke" da njihovi štićenici budu oslobođeni. Milan Milutinović, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić, Sreten Lukić, Nebojša Pavković i Vladimir Lazarević ostaju u pritvoru Haškog tribunala do eventualnog donošenja odluke o njihovom privremenom puštanju na slobodu, jer, kako je juče za "Politiku" izjavio Tomislav Višnjić, advokat Dragoljuba Ojdanića, sud još nije odlučio da li će optuženima dozvoliti da nastavak suđenja čekaju kod kuće.

O nastavku suđenja će se govoriti na statusnoj konferenciji koja je zakazana za 22. juni. Prema sadašnjem planu suđenje bi trebalo da bude nastavljeno početkom avgusta.

Međutim, Višnjić izražava sumnju da će suđenje biti nastavljeno tako brzo jer još nisu prevedeni mnogi dokumenti koje odbrana namerava da koristi. Branioci najavljuju i da će tražiti više vremena za pripremu odbrane, s obzirom na to što nameravaju da pozovu mnoge svedoke. Iz dosadašnje prakse se zna i da svake godine od sredine jula do avgusta zaposleni u tribunalu idu na godišnji odmor.

I pre nego što je javnosti saopštena jučerašnja odluka suda, u kuloarima se pričalo da će suđenje biti nastavljeno, ali se spekulisalo da bi bivši predsednik Srbije mogao da bude oslobođen jer je tužilaštvo protiv njega iznelo najmanje dokaza.

Sudije su, međutim, zaključile da su dokazi tužilaštva potkrepili zaključak da je optuženi Milutinović svojim delima i propustima kao predsednik Srbije i član Vrhovnog saveta odbrane svesno i namerno doprineo udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio da se promeni etnička slika na Kosovu.

Sudija je rekao da je sam Milutinović priznao da je tokom NATO bombardovanja imao redovne sastanke sa Slobodanom Miloševićem i ostalima, uključujući ministra odbrane kako bi razmatrali situaciju na Kosovu.

Takođe, postoje dokazi da je on bio upozoren na optužbe za zločine iz drugih izvora. Tužilac Međunarodnog suda u to vreme Luiz Arbur uputila mu je pismo 26. marta 1999. a o tome su ga obavestili i Vesli Klark i Havijer Solana.

Najzad, po rečima sudije Bonomija, postoje dokazi da je on znao da se sa početkom kampanje NATO-a na Kosovu mogu desiti zločini.

Kako je juče rekao sudija Bonomi, postoje dokazi i da je optuženi Šainović, koji je u vreme na koje se odnosi optužnica bio zamenik premijera SRJ, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu kao predstavnik Slobodana Miloševića za Kosovo i kao načelnik Zajedničke komande.

On nije delovao kao neko ko samo prenosi poruke Miloševića, već je takođe donosio odluke za Kosovo, rekao je Bonomi. Citirajući reči Ibrahima Rugove on je dodao da je Šainović koordinirao snagama bezbednosti na Kosovu i da je "on taj koji je imao stvarna ovlašćenja".

Što se tiče generala, sudsko veće je zaključilo da ima dovoljno dokaza da zaključi da su i oni dobrovoljno bili članovi udruženog zločinačkog poduhvata kao i da su znali za ozbiljne zločine koje su pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP-a počinili na Kosovu, ali da nisu ništa preduzeli kako bi kaznili počinioce koji su bili njihovi podređeni.