Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Половина родитеља не плаћа алиментацију

Половина родитеља не плаћа алиментацију
Б. Кнежевић

Сваке године у Србији се разведе између осам и десет хиљада парова, а скоро сваки други мушкарац сматра да престанком брачног престаје и његов родитељски статус и – одбија да плаћа алиментацију. Вања Мацановић, адвокат Аутономног женског центра каже да је 2011. године поднeто више од 1.700 кривичних пријава због кривичног дела недавања алиментације и истиче да број ових пријава расте из године у годину. Она подсећа да су Аутономни женски центар и Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва владе Србије недавно поднели иницијативу да се родитељима који одбијају да плаћају алиментацију изда привремена забрана важења возачке дозволе и пасоша.

– Ова иницијатива добија на значају ако се има на уму да је број кривичних пријава за кривично дело недавања алиментације у сталном порасту – 2002. године пријављено је 877 дела неплаћања алиментације, а 2010. године пријављено је чак 1.442 дела. Ми смо предложили и оснивање алиментационог фонда из кога би се исплаћивала алиментација оној деци чији родитељи не испуњавају обавезу издржавања у периоду од три месеца узастопно, или у року од шест месеци са прекидима. алиментациони фонд постоји у многим европским земљама, у којима је на снази и привремена забрана управљања аутомобилом и поседовања пасоша оним родитељима који „забораве” на своју законску обавезу плаћања алиментације. Пример из Словеније говори да се деци до седам година месечно исплаћује 70 евра из овог фонда, а старија деца месечно добијају 120 евра.

– Драго нам је да је Министарство рада и социјалне политике прихватило ову иницијативу, али она се тренутно налази на „чекању” због неких других проблема којима се бави наша држава – каже Вања Мацановић

Коментаришући податак да је нацртом новог породичног закона у Хрватској предвиђено да партнер који одлази из породице треба да остави стан бившем супружнику који остаје са дететом и да преузме отплату заједничких кредита, она каже да се одредбе породичног закона у нашој земљи (углавном) спроводе тако што судије одређују алиментацију, али проблем настаје зато што се њихове одлуке у пракси не спроводе. На питање – зашто држава толерише чињеницу да велики број родитеља одбија да плаћа алиментацију она једноставно одговара: такво понашање неодговорних родитеља државу финансијски не дотиче, јер је „оштећени” супружник тај који мора да подиже тужбу и плаћа адвоката и рочишта да би остварио то право.

– Оснивањем алиментационог фонда држава би из свог буџета морала да плаћа издржавање уместо несавесних очева и мислим да онда не би допуштала такво неодговорно понашање – каже Вања Мацановић.

Председница удружења „Родитељ” Драгана Соћанин каже да бивши мужеви одбијају да плаћају алиментацију јер се руководе идејом „нећу њој да дајем паре” и наводи пример жене која је 18 година водила судски спор за добијање алиментације.

– За тих 18 година она није могла да оствари ни једно право из области социјалне заштите јер јој је, формалноправно, била додељена алиментација. Заиста желим да питам тог судију да ли има свест о томе како је та мајка 18 година хранила и облачила своје дете, како га је слала на рекреативну наставу и да ли је могла да му приушти зимовање, летовање или било које задовољство на које су његови вршњаци „остварили” право? На жалост, недавање алиментације је само један од начина на који се бивши супружници свете након развода – недавно нам се за помоћ обратила мајка чији је бивши супруг исписао дете из вртића без њеног знања, а примера да очеви који не желе да потпишу одобрење да дете са мајком или са разредом оде на екскурзију или на летовање у иностранство, на жалост, има веома много – каже Драгана Соћанин.

Она додаје да је због економске кризе велики број мајки незапослен и да након развода за њих настаје права драма јер нису у стању да прехране породицу. Она изражава наду да ће идеја о оснивању алиментационог фонда барем покренути дијалог о томе колико је у нашој земљи тешко остварити једно од основних родитељских права – да могу да приуште свом детету нормално детињство.

-------------------------------------------------------------------

Отказом и продајом станова замећу трагове

Адвокати који су укључени у бракоразводну парницу тврде да је битка за неплаћање алиментације једна од најмучнијих епизода „ратовања” посвађаних супружника и истичу да су многи родитељи у стању да донесу драстичне животне одлуке и промене живот из корена како би избегли да дају новац за издржавање сопственог детета. Неки од њих су руковођени принципом „мали проблеми се успешно решавају већим” па дају отказ у фирмама, раде на црно, продају станове како се имовина не би водила на њих, живе у изнајмљеним становима, односно на адресама недоступним судским позиварима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.