Тамна страна палићког пречистача

Суботица – Отпадне воде које се испуштају у Палић пречишћене су више од 90 одсто, али стручњаци за заштиту животне средине кажу да је уређај за смањење фосфата и азота и даље највећи „загађивач” Палића.

Сматра се да око 80 одсто фосфата и азота у језерској води доводи до бујања алги, што је условљено радом овог уређаја.

– Пречистач је радио по европској директиви 91/271 из 2001. године по којој је предвиђено да присуство нитрита у отпадним водама код осетљивих реципијената буде око један милиграм по литру. Наш просек прошле године био је 0,48 милиграма по литру – каже Ђерђ Шугар, технички директор ЈКП „Водовод и канализација”.

Међутим, како се чуло на недавно одржаном округлом столу посвећеном решавању језера Палић, са оваквим просеком пречистач годишње у језеро саспе пет тона нитрата, што је за ову воду нестабилне и осетљиве еколошке равнотеже превелико оптерећење.

У „Водоводу и канализацији“ кажу да тренутно није реално очекивати да се обаве додатна улагања у висини од неколико милиона динара, како би се смањио и овај унос нитрита, јер је сада битније коректно одржавање стабилног рада пречистача.

– Пракса је да се годишње за одржавање постројења улаже један одсто његове цене, а у нашем случају, када је пречистач вредео око 18 милиона евра, то би значило да годишње за одржавање утрошимо бар 150.000 евра, а ми смо далеко испод те суме. Систем већ пет година ради и одржавање било би неопходно – каже Шугар.

Пречистач има још један велики проблем за који се за сада не назире решење. Након чишћења воде у његовим лагунама остаје знатна количина муља, која се исушује у посебним дигесторима.

Након тога, добијају се „погаче“ муља које немају где да се одлажу. Урађене су анализе, од градског завода за јавно здравље до суперанализе и анализа института у Винчи и сви су показали да је реч о неопасном отпаду, пуном фосфора и азота, који има одлике компоста, објашњава Глигор Гелерт, директор ресурса и контроле.

Након огледних засада, које су радили са стручњацима из мађарског Кечкемета, показало се да је овај муљ одлично ђубриво.

На годишњем нивоу пречистач „произведе“ око 3.000 тона овог муља који би могао имати економску примену у пољопривреди.

Уместо користи, он за сада задаје главобољу „Водоводу и канализацији“ који га одлаже у лагунама уз пречистач. На тај начин, приликом сваке кише, посредно, у Палић се опет спира фосфор и азот који је тешком муком одстрањен.

– Теоријски то је тачно, ми још у лагунама не бележимо већу концентрацију нитрита, али је питање када ће се на воду одразити то што уз њу лагерујемо муљ. Покушали смо у више наврата да са локалном самоуправом пронађемо место где бисмо га одлагали, али то за сада још није решено – каже Шугар.