"Стонси" воле коње

Судска пресуда због мучења пса, изречена средином прошле недеље у Петом општинском суду у Београду, једна је од првих судских одлука у нашој земљи која указује на то да заштита животиња постаје све важније друштвено питање. Поред тога, суђење за још једно свирепо убиство пса, случај "Љиг", заказано је за 23. мај.
Такође, суд у Зрењанину недавно је донео прву пресуду због вешања мачке, а "Ролингстонси" неће свирати на Хиподрому, јер је добробит животиња, у овом случају коња, стављена на прво место.

Елвир Буразеровић, председник Организације за поштовање и бригу о животињама "Орка", задовољан је пресудама. Према његовим речима, јавности је послата порука да оваква дела у будућности неће проћи некажњено. У случају "Ролингстонса", концерт је измештен искључиво на захтев познатог британског састава, нагласио је председник "Орке".

– Ти људи су одрасли у британском окружењу и када су чули шта ће се дешавати у Београду, због чега ће испаштати коњи, без икакве дилеме истакли су захтев да се концерт не организује на Хиподрому – истакао је Буразеровић.

Ови примери сведоче у прилог чињеници да, када је у питању област заштите животиња, ситуација се мења набоље, откако је убијање и злостављање животиња у Србији постало кривично дело. Члан 269. Кривичног закона предвиђа новчану или затворску казну у трајању до шест месеци за кривично дело мучења, повређивања и убијања животиња. Затворска казна до три године предвиђена је за случајеве убијања животиња, које припадају посебно заштићеним врстама, или зa мучење, повређивање и убијање већег броја животиња.

Јасно, већи је број случајева који пролазе некажњено, из неколико разлога. Недостатак доказа, недовољна информисаност, а често надлежни не знају да посаветују грађане када им се обрате.

Ипак, највећи проблем је у томе што је Србија, осим Албаније и Црне Горе, једина земља чланица Савета Европе која нема закон о заштити животиња.

За разлику од српског законодавства, европске земље облике физичког злостављања животиња кажњавају са најмање три до пет година затвора. Наша земља није ратификовала две европске конвенције: Конвенцију о заштити кичмењака који се користе у огледне и друге научне сврхе и Конвенцију о заштити кућних љубимаца. Према речима првог човека "Орке", доношење закона о заштити животиња представља привредну и економску нужност.

– Србија неће моћи да извезе ниједан грам производа животињског порекла док не буде донела овај закон. Наши научници неће моћи да објављују радове у познатим европским и светским часописима док не буде усвојен закон који ће прописати постојање етичких комитета за заштиту огледних животиња – казао је Буразеровић.

Постоји још један разлог за забринутост. Злостављање животиња важан је показатељ насиља у друштву. Бројна истраживања показала су да постоји корелација између склоности ка злостављању животиња и склоности према криминалу. Поред тога, психолози скрећу пажњу да је физичко насиље деце над кућним љубимцима често показатељ најтежих облика породичног насиља које постоји у кући.

Председник "Орке" подсећа да је насиље насиље, без обзира на то над ким и у којим околностима се чини.

–У свету постоји систем који препознаје да свирепо злостављање животиња представља девијантно понашање које мора бити кажњено, јер не постоји разлика између свирепог злостављања животиња и људи – рекао је Буразеровић.

Са друге стране, нехуман однос према животињама није једини  проблем који треба да се реши. У последњих неколико година друштво се суочавало са великим бројем паса и мачака луталица. Тренутно, према речима овог активисте за заштиту животиња, у десет београдских општина које су обухваћене Стратегијом за решавање проблема паса луталица има око 5.000 таквих животиња. Зато је посебно важно развијати свест о одговорном власништву, истакао је председник "Орке".

– То значи да треба спречити да наша животиња озледи или пренесе заразну болест на другу животињу, или људе. У културу одговорног односа према животињама и окружењу потребно је смањити факторе ризика загађења средине, на пример, уклонити измет пса са улице – објаснио је Буразеровић.