"Stonsi" vole konje

Sudska presuda zbog mučenja psa, izrečena sredinom prošle nedelje u Petom opštinskom sudu u Beogradu, jedna je od prvih sudskih odluka u našoj zemlji koja ukazuje na to da zaštita životinja postaje sve važnije društveno pitanje. Pored toga, suđenje za još jedno svirepo ubistvo psa, slučaj "Ljig", zakazano je za 23. maj.
Takođe, sud u Zrenjaninu nedavno je doneo prvu presudu zbog vešanja mačke, a "Rolingstonsi" neće svirati na Hipodromu, jer je dobrobit životinja, u ovom slučaju konja, stavljena na prvo mesto.

Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za poštovanje i brigu o životinjama "Orka", zadovoljan je presudama. Prema njegovim rečima, javnosti je poslata poruka da ovakva dela u budućnosti neće proći nekažnjeno. U slučaju "Rolingstonsa", koncert je izmešten isključivo na zahtev poznatog britanskog sastava, naglasio je predsednik "Orke".

– Ti ljudi su odrasli u britanskom okruženju i kada su čuli šta će se dešavati u Beogradu, zbog čega će ispaštati konji, bez ikakve dileme istakli su zahtev da se koncert ne organizuje na Hipodromu – istakao je Burazerović.

Ovi primeri svedoče u prilog činjenici da, kada je u pitanju oblast zaštite životinja, situacija se menja nabolje, otkako je ubijanje i zlostavljanje životinja u Srbiji postalo krivično delo. Član 269. Krivičnog zakona predviđa novčanu ili zatvorsku kaznu u trajanju do šest meseci za krivično delo mučenja, povređivanja i ubijanja životinja. Zatvorska kazna do tri godine predviđena je za slučajeve ubijanja životinja, koje pripadaju posebno zaštićenim vrstama, ili za mučenje, povređivanje i ubijanje većeg broja životinja.

Jasno, veći je broj slučajeva koji prolaze nekažnjeno, iz nekoliko razloga. Nedostatak dokaza, nedovoljna informisanost, a često nadležni ne znaju da posavetuju građane kada im se obrate.

Ipak, najveći problem je u tome što je Srbija, osim Albanije i Crne Gore, jedina zemlja članica Saveta Evrope koja nema zakon o zaštiti životinja.

Za razliku od srpskog zakonodavstva, evropske zemlje oblike fizičkog zlostavljanja životinja kažnjavaju sa najmanje tri do pet godina zatvora. Naša zemlja nije ratifikovala dve evropske konvencije: Konvenciju o zaštiti kičmenjaka koji se koriste u ogledne i druge naučne svrhe i Konvenciju o zaštiti kućnih ljubimaca. Prema rečima prvog čoveka "Orke", donošenje zakona o zaštiti životinja predstavlja privrednu i ekonomsku nužnost.

– Srbija neće moći da izveze nijedan gram proizvoda životinjskog porekla dok ne bude donela ovaj zakon. Naši naučnici neće moći da objavljuju radove u poznatim evropskim i svetskim časopisima dok ne bude usvojen zakon koji će propisati postojanje etičkih komiteta za zaštitu oglednih životinja – kazao je Burazerović.

Postoji još jedan razlog za zabrinutost. Zlostavljanje životinja važan je pokazatelj nasilja u društvu. Brojna istraživanja pokazala su da postoji korelacija između sklonosti ka zlostavljanju životinja i sklonosti prema kriminalu. Pored toga, psiholozi skreću pažnju da je fizičko nasilje dece nad kućnim ljubimcima često pokazatelj najtežih oblika porodičnog nasilja koje postoji u kući.

Predsednik "Orke" podseća da je nasilje nasilje, bez obzira na to nad kim i u kojim okolnostima se čini.

–U svetu postoji sistem koji prepoznaje da svirepo zlostavljanje životinja predstavlja devijantno ponašanje koje mora biti kažnjeno, jer ne postoji razlika između svirepog zlostavljanja životinja i ljudi – rekao je Burazerović.

Sa druge strane, nehuman odnos prema životinjama nije jedini  problem koji treba da se reši. U poslednjih nekoliko godina društvo se suočavalo sa velikim brojem pasa i mačaka lutalica. Trenutno, prema rečima ovog aktiviste za zaštitu životinja, u deset beogradskih opština koje su obuhvaćene Strategijom za rešavanje problema pasa lutalica ima oko 5.000 takvih životinja. Zato je posebno važno razvijati svest o odgovornom vlasništvu, istakao je predsednik "Orke".

– To znači da treba sprečiti da naša životinja ozledi ili prenese zaraznu bolest na drugu životinju, ili ljude. U kulturu odgovornog odnosa prema životinjama i okruženju potrebno je smanjiti faktore rizika zagađenja sredine, na primer, ukloniti izmet psa sa ulice – objasnio je Burazerović.