Библиотеке у раљама јавних набавки

Зашто да буде једноставно када може да буде компликовано, то је принцип када је реч о примени новог Закона о јавним набавкама у библиотекама, па и у култури уопште.

Библиотекари кажу да је процедура набавке књига толико усложњена овим законом, да је потребно да се читав један тим бави само административним послом.

Тако да ако неко дође у библиотеку и тражи неко ново издање „Лагуне”– на пример књигу „Наш брат: живот капетана Флоре Сендс” Луизе Милер, нови роман Рју Муракамија „Плаво, готово прозирно” из „Буке”, књиге „Службеног гласника” о савременој уметности или нови роман Алберта Мангела „Сви су људи лажљивци”, објављен у „Геопоетици”, врло лако се дешава да те књиге уопште не може да нађе. И то не зато што су на читању, већ зато што их на полицама уопште и нема.

Даница Оташевић, управница Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” из Чачка, појашњава да је Закон о јавним набавкама ступио на снагу 1. априла, и да од тада ова библиотека није купила ни једну књигу, пре свега зато што запослени не знају како заправо да примене тај закон.

– Не знамо да ли да идемо са директним погађањем или са принципом три понуде, а нарочито смо збуњени после изјаве министра културе Братислава Петковића да ће јавне библиотеке бити изузете из система јавне набавке. Два месеца чекамо званичну информацију – каже Даница Оташевић.

Кафкијански лавиринт администрације, у који су запале књиге, читаоци и библиотекари, она објашњава на следећи начин:

– Ако одређена библиотека, са једне стране, жели да набави књигу од неког издавача, треба са њим да се дописује, и да узима још две неке „фалш” понуде да би их имала укупно три, само да задовољи форму. Са друге стране, ако хоће да уђе у поступак погађања са јединим издавачем неке књиге, од Управе за јавне набавке треба да тражи одобрење за то, да све широко образложи, па да тек онда уђе у погађање. Било који поступак да се примени, не може бити завршен за месец дана. Пошто прво треба да се пише Управи за јавне набавке како би она одобрила поступак са погађањем, а најмање месец дана је рок да се од Управе добије одговор – истиче Даница Оташевић, уз бојазан  да два милиона динара, које је општина доделила за куповину књига за поменуту чачанску библиотеку, неће моћи да утроши до краја године.

– По овом систему треба да купимо три хиљаде књига од педесет издавача, па замислите колики је то посао. Због свега тога је стала набавка књига, библиотеке су у читавом закону колатерална штета, а читаност не може да се поспеши без књига у библиотекама. Пут овога закона и ове културне политике јесте да се једнога дана затворе све библиотеке. Ако неко два месеца долази у библиотеку због неког издања, и не налази га, онда више неће ни да је посећује. Овај закон је нелогичан и непримењив, и ради се на томе да све буде компликованије и заморније, како бисмо сви дигли руке од свега – понавља наша саговорница.

Јасмина Нинков, управница Библиотеке града Београда, такође објашњава да и ова установа културе много заостаје за актуелном издавачком продукцијом због недостатка средстава и гломазне процедуре набавке.

Она истиче проблем недостатка новца, због тога што би за Библиотеку града Београда, у односу на број становника, набавка требало да буде у висини од деведесет милиона динара годишње. А ове године биће у ту сврху издвојено највише дванаест милиона.

– Под овим условима, механизам за куповину књига отежан је и због тога што одређене књиге постоје само код једног издавача, док се по новом Закону о јавним набавкама тражи да се јави више понуђача. Ако тражимо књигу „Велики рат” Александра Гаталице, знамо да ју је објавио само „Вулкан”. Велики проблем настаће за мале издаваче јер се учешће на тендеру плаћа. Најбоље за све нас биће правно изузеће из поштовања ове процедуре, и због тога и чекамо расплет свих догађања. Овако су се библиотеке нашле између два велика проблема: један је све мање средстава, а други је све драстичнија процедура саме набавке, која такође кошта и захтева рад правника, службеника за јавне набавке, што је искушење за мале библиотеке – мишљења је Јасмине Нинков, која подвлачи чињеницу да свуда у свету библиотеке потпуно слободно купују књиге, без икаквих тендера.

– Једини начин који би био најбољи и за читаоце и библиотекаре био би да се одређено издање набави када се за њим укаже потреба, а ту може да буде и нека старија књига, часопис, електронско издање, који недостају библиотечком фонду. Све ово води библиотеке у набавку књига највише два пута годишње и изискује огромну процедуру – додала је наша саговорница.

Како сазнајемо, правни тим Министарства културе и Народне библиотеке Србије ради на разрешењу овог проблема, али се све одгађа од недеље до недеље.

Републички откуп књига, који расписује Министарство културе као део културне политике, и који је досада био једна је од мера којима се помажу библиотеке, још увек није расписан за ову годину. А читаоци се питају где су нове књиге.