Грчка продаје, ЕУ решава

Од нашег дописника

Атина – Нема више говора о изласку Грчке из евро-зоне, напори за спровођење реформи су очигледни, видљив је прогрес на економском плану – утисци су премијера Луксембурга, Жан-Клоа Јункера после посете Атини.

„Желео сам да се вратим у Грчку и на лицу места сагледам степен прогреса, оно што је учинила влада и терет који је поднела нација да би се земља извукла из кризе. Одлазим из Грчке са великим оптимизмом”, изјавио је Јункер на прес конференцији, после сусрета са премијером Аднисом Самарасом.

Јункер је одговарајући на питање новинара, допустио евентуалне грешке у односу на грчку кризу и степен обавеза које су због европских кредита наваљене на леђа нације, за шта ММФ признајући и сопствене пропусте оптужује и Еврокомисију, али је нагласио да је „најважније да је основни ефекат постигнут”.

Међутим, грчке политичке структуре сматрају да ове „допуштене грешке у оцени размера грчке кризе” које су земљу увукле у много дубљу рецесију и незапосленост него што се предвиђало, сада могу да буду прилика да Атина добије евентуалне олакшице у испуњавању програма драстичних мера реформи, посебно штедње.

Један од коалиционих партнера у влади, лидер Демократске левице Фотис Кувелис инсистира да влада предузме конкретна корективна дејства и да, рецимо, на преговорима са „тројком” тражи снижење ПДВ за мазут”.

„Морамо представницима европских кредитора да ставимо до знања да више не може да се врши притисак на пензионере и радничку класу“, изјавио је Кувелис.

Његово мишљење дели и лидер ПАСОК-а, друге партије у коалицији. Евангелос Венизелос, тако, наглашава да ЕУ и ММФ-у мора јасно да се стави до знања да Грчка не може да прихвати допунске мере штедње.

Међутим, према конфиденцијалним изворима на које се позива лист „Та Неа”, министар финансија Јанис Стурнарас представио је премијеру Самарасу нови пакет мера штедње од 14 милијарди евра. Нацију забрињава чињеница да се у њему поново предвиђа смањење пензија од 2 до 20 посто и чак 35 процената смањење плата у неким државним компанијама.

У том контекст, као „гром из ведрог неба” одјекнула је вест да је пропала приватизација Националне гасне компаније ДЕПА коју је требало да купи руски „Гаспром”. Овај посао се дуго припремао и на њега је Грчка озбиљно рачунала, али како кажу званични извори, Атина није дала довољно озбиљне гаранције да се финансијски положај компаније неће драстично погоршати до момента завршетка посла. У таквој ситуацији, руска страна је једноставно пропустила тендер на коме је требало да се појави и „M and m Gas” као заједничка предузеће грчких енергетских компанија.

Грчка штампа наводи и друге разлоге неуспешне приватизације ДЕПА међу којима је, суштински, непостојање договора између Атине и Москве око смањења цене руског гаса за Грчку, као саставни део уговора о купопродаји. Други извори, опет, тврде да је узрок бескомпромисни став Еврокомисје која је ставила до знања да не жели јачање позиција руских енергетских компанија у Европи.

Економски лист „Имерсија” директно каже да је Еврокомисија, која је коначна инстанца у потврђивању послова приватизације, једноставно „минирала цео посао”.

Извор на који се позива лист „Катимерини” неуспех ове приватизације, која је за Грчку могла да донесе доста повољних услова, нарочито када је реч о цени руског гаса, једноставно је окарактерисао: „Грчка продаје, ЕУ – решава”.