У свету новца и крвопија

Стрпљиво, упркос прохладној и кишној вечери посетиоци су тапкали испред врата музеја и галерија у четвртој престоничкој "Ноћи музеја". Од 18 часова до два сата по поноћи заљубљеницима у уметност било је тешко обуздати знатижељу, јер се у 50 изложбених простора није могло стићи. Неки су чак и остали ускраћени да погледају најављене поставке, попут оних у Доситејевом и Вуковом музеју, јер су затекли обавештење да изложбе неће бити.

За оне који су хтели да се увере како су некада давно у Србији младенци стајали на "луди камен" и проводили свадбене обичаје, била је припремљена изложба  "Шта ми би?" у Етнографском музеју.  Многим будућим брачним паровима су пожутеле слике ондашњих млада и младожења, али и руком исписане позивнице, измамиле осмех. – Младожења млади до рамена, то данас ни у сну не бих волела да видим – чуо се коментар две другарице које су поглед задржале на пожутелој фотографији из 1887. године.

"Повратак крвопија", поставка у Војним казаматима, као и прошле године, била је изазов највише за тинејџере. Храбро се корачало кроз тамни простор у коме се само видео одблесак запаљених свећа, а на зидовима "лекције" – како се постаје вампир. – Крв ми се заледила у жилама – рекла је Мира, студент машинства, али је ипак храбро наставила да корача даље.

Недалеко одатле у Војном музеју љубитељи вина захваљујући Музеју винарства и виноградарства из Александровца, сем уживања у српском вину, могли су да сазнају како се овај напитак некада правио и чувао. Ту су биле изложене старе бачве, казани за печење, прскалице за поливање винограда. Српско вино је одвајкада било знак моћи, богатства, власти, али извор опстанка па није ни чудо што је ова изложба побудила велико интересовање. Ни књига утисака није остала празна.

Како се преплићу легенде и наука могло се видети у Галерији Природњачког музеја, где је била изложена реплика скелета главе мамута у природној величини. И за најмлађе је то био изазов да први пут виде скелет ждрекавца, као и древне кости тајновитих створења.

Највише интересовања међу радозналим посетиоцима "Ноћи музеја" изазвала је посета Народној банци Србије. Фотографисање и штампање новчанице са својим ликом за многе је представљало прави изазов, па су се стварали велики редови. Сви су желели за успомену да у џеп ставе новчаницу са својим ликом.  Међутим, велико интересовање је било и за могућност да сами искују кованицу на копији Крафтове ручне пресе за израду кованог новца.

Највеселије је свакако било  у Институту "Сервантес", где су и млади и стари кораке салсе и фламенка могли да отплешу са професионалним плесачима Раулом Пулидом Сандовалом и Војином Горданићем. Многи су синоћ испробали свој таленат за ову врсту плеса, уз велико узбуђење када су направили прве кораке. На подијум су чак изашли и клинци Жељко и Ана Марија, које је мајка већ видела као будуће играче ове ватрене игре.