Како је Спасојевић од најбољег постао проблематичан амбасадор

Смена амбасадора у Турској Душана Спасојевића само је још једна у низу бројних смена српских дипломата у последњих неколико месеци, не само због тога што је пет министара напустило седницу владе на којој се одлучивало о опозиву него и због реакција у јавности које отварају питања по којим критеријума се дипломате именују, како им је дозвољено да се понашају, као и због чега се опозивају.

У Министарству спољних послова кажу да су правила јасна и регулисана законом и да је амбасадор у Турској опозван због крешења тих правила. Саговорник „Политике“ из овог министарства, који је желео да остане анониман, наводи да је Спасојевићу додатно замерено што је преко Твитера „непогрешиво давао политичке оцене турских збивања (као на пример, ’личи на пиштаљке у Београду’)“

Овај извор каже да је „чудно да има толико узнемирења око повратка једног неквалификованог дипломате, а да се нико није запитао како је он уопште постављен и колико је компетентних дипломата могло да оде на његово место“.

Душан Спасојевић је пре постављења на ову дужност био шеф кабинета савезног министра унутрашњих послова, спољнополитички саветник бившег председника Србије, помоћник министра одбране и државни секретар у овом министарству, а магистрирао је међународне односе и јавно право на Лондонској школи економије и политичких наука. Одликовале су га владе Грчке и Италије.

Копља између МСП-а и амбасадора у Анкари данима су се преко медија ломила око тумачења тачке 3. из упутства МСП, које важи за сва дипломатско-конзуларна представништва (ДКП), а односи се на реаговање у ванредним околностима и гласи: Сагласност МСП-а за изјаве медијима није потребна у ванредним ситуацијама у земљи пријема (елементарне непогоде, саобраћајни удеси и сл.), и то само када шеф ДКП процени да је неопходно брзо реаговање“.

Амбасадор Спасојевић је у изјавама за ТВ Б92 и РТС говорио о надлетању хеликоптера, да је пуно сузавца, да се гађају каменицама, дао бројеве телефона амбасаде, упозорио грађане да се не крећу на местима сукоба, да према подацима из болница и полиције нема повређених грађана Србије...

У МСП-у још тврде да су турски званичници били незадовољни његовим извештавањем, што цео случај осветљава из другог угла и подсећа на фебруарски опозив амбасадора у Сарајеву Нинослава Стојадиновића после 19 месеци службе, када је у интервјуу бањалучким „Независним новинама“ рекао да су односи Србије и БиХ одлични, али да је једини проблем „однос члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића према председнику Србије Томиславу Николићу“. Изетбеговић је, реагујући на изјаву председника Николића дату дан по инаугурацији, рекао да је изјава председника Србије да у Сребреници није почињен геноцид – увредљива. Бакир Изетбеговић се само две недеље од поменутог Стојадиновићевог интервјуа побринуо да уклони и тај једини проблем, па је, како наводе медији, ургирао да се Стојадиновић опозове.

Проверљива чињеница је да је председник Турске Абдулах Гул после опозива примио амбасадора Спасојевића, захвалио му на раду и изразио жаљење што одлази после две године. 

Извесно је да су и амбасадори земаља ЕУ, САД и Русије преко Твитера или у јавним изјавама осуђивали насиље против демонстраната и кршење људских права.

Министар спољних послова Иван Мркић јуче је у интервјуу „Новом магазину“ рекао да је амбасадор Спасојевић опозван пре истека мандата искључиво због свог рада, а не зато што је члан ДС. „Он је био члан ДС и када је на власти био ДС и када је добијао укоре које нико није добијао, али то су сада сви заборавили. Добијао их је због кршења дисциплине и прописа,” рекао је он.

Мркић сматра да не можете бити на тако високом месту, „а посебно у једној тако осетљивој земљи која сада пролази кроз кризу, а да сте ’такви какви јесте’”. „Мора да сте потпуно подређени служби и држави којој служите и никаква потреба за егзибиционизмом не сме да преовлада. То, нажалост, није био случај са Душаном”, рекао је Мркић.

„Политика“ сазнаје да се укори, на које се позива министар Мркић, односе на октобар 2011. године, када су званичници Србије позвали министра спољних послова Турске Ахмета Давутоглуа да посредује у мирењу завађених исламских заједница у Србији. Амбасада Србије у Турској тада је послала своје мишљење поводом ове иницијативе оцењујући овај позив лошим и сматрајући да министар Турске не треба да се меша у питања Србије.

Амбасадор Спасојевић је тада, на позив тадашњег председника Бориса Тадића, позван да дође у Београд и присуствује састанку, што је он и учинио, али је критикован што није тражио дозволу тадашњег министра спољних послова Вука Јеремића за боравак у Београду. Тада је читавој дипломатској мрежи упућено циркуларно обавештење због његове недисциплине.

На питање како је од јануара ове године, када је у МСП према тромесечним и годишњим извештајима проглашен за најбољег амбасадора, Спасојевић тако брзо стигао до опозива, Никола Јовановић, уредник часописа „Изазови европских интеграција“ и специјални саветник бившег министра спољних послова Вука Јеремића, каже за „Политику“ да је бесмислено тврдити да не треба применити дисциплинске мере само зато што је одређени амбасадор активан у слању телеграма.

„Једино мерило за рад мора бити квалитет информација и анализа које се прослеђују у министарство и које се због своје релевантности даље прослеђују државном врху, а никако прости број телеграма који се издиктира“, рекао је Јовановић и нагласио да је Мркић професионалац и да верује да је у овом случају исправно поступио, „поготово имајући у виду да није тражио моменталан опозив амбасадора већ разрешење након завршетка школске године“.

Ипак, да је понашање амбасадора у Анкари само повод за опозив може се закључити и по томе што је влада Спасојевића разрешила 7. марта, када у Турској протести нису били ни на видику, а да је председник Николић опозив потписао тек 17. априла, такође пре немира у Турској.

Подсетимо, Николић је у Турској у последњих шест месеци боравио три пута, премијер Ивица Дачић једанпут, и претходно Мирко Цветковић два пута.

----------------------------

Тужба

Дипломата од каријере бивши амбасадор у Аустрији Милован Божиновић најавио је тужбу против министар Мркића који га је сменио, сматрајући да је један од разлога за смену његово познанство са Зораном Ђинђићем, који га је претходно послао на место амбасадора у Берлину.

Б. Митриновић