Протести због поскупљења у Бразилу

Сузавац, водени топови, гумени меци, на десетине приведених учесника демонстрација, блокирање авенија, паљење аутобуса, сцене уобичајене за многе велике градове на свету, изненадиле су Бразил где већих уличних немира није било, како извештавају тамошњи медији, већ десетак година.

Протести у Сао Паулу због поскупљења градског превоза, сазвани преко „Твитера” и друштвених мрежа, проширили су се засад на Рио де Жанеиро и Порто Алегре, бразилске градове који се ужурбано припремају за велике светске догађаје чији ће бити домаћини: самит Рио плус 20 о одрживом развоју крајем јуна, долазак папе крајем јула, Светски шампионат у фудбалу 2014. и Олимпијске игре 2016.

Немири у Сао Паулу, где је спаљено неколицина аутобуса градског превоза, затворени дућани и велики тржни центри, похапшено чак и неколико новинара, градоначелника су затекли у Паризу баш када је лобирао да његов град буде домаћин Светске изложбе „Експо 2020”.

Познат по километарским саобраћајним застојима Сао Пауло, финансијска престоница читаве Јужне Америке, доживљава читаве ове недеље транспортни колапс какав се не памти. Кад групе од по више стотина младих људи, углавном припадника анархистичких и левичарских покрета намере да продру до градске артерије Авенида Паулиста, полиција им се супротстави сузавцем, а они потегну на њих камењем, није чудо што је у четвртак увече забележена рекордна дужина колоне аутомобила. Ред аутомобила дуг сто двадесет и четири километара стајао је безнадежно до касно у ноћ, без икаквог померања у једној од главних саобраћајница града са највећим возним парком у Јужној Америци (шест милиона приватних аутомобила).

Од посла до куће није се могло стићи ни аутобусом ни сопственим превозом. Одавно се за хитне састанке у већим градовима јужноамеричког гиганта користе хеликоптери, али ваздушни саобраћај ипак није решење за просечног радника у Бразилу.

И док је у Сао Паулу полиција добила наређење да ни по коју цену не пропусти учеснике протеста да уђу у главну авенију, у Рију је тактика била сасвим другачија: присуство полиције је било знатно мање и учесници протеста пуштени су да уђу у центар града где је обустављен саобраћај.

Шта се заправо догађа у Бразилу питају се многи јужноамерички аналитичари који су до овог тренутка бележили само успехе шесте светске економије која је у кратком времену успела да смањи број сиромашних Бразилаца за четрдесет милиона, да се наметне као лидер у међународној политици, и домаћин светски најпопуларнијих и најзначајнијих скупова.

Појединци сугеришу како је бразилски модел великих социјалних продора и тржишне привреде, већ истрошен, и да је суочавање са реалношћу неминовно. Градски превоз у срединама где се од куће до посла путује и по неколико сати и у даљој прошлости је био окидач народног незадовољства, па није чудо што је симболично поскупљење од десетак одсто овога пута изазвало масовни бес.

Учесници протеста међу којима је било и рушитеља, тврде да не припадају ниједној партији, али медији кажу да је међу масом било доста чланова екстремно левих странака и групација. Један незадовољник који је дошао на протесте са мајицом владајуће Радничке партије био је извиждан и избачен из групе знатно радикалнијих групација.

Забринути су и они хроничари који примећују да се све ово дешава не само уочи великих догађаја који захтевају мир и ред на улицама већ и уочи председничких избора следеће године.

Истина је да је привредни раст у Бразилу успорен, да је инфлација већа него раније, да је домаћа валута реал изгубила на снази у односу на долар, и да трошкови за јавне службе расту. Али Бразил, како се истиче, држи своје рачуне у реду и под контролом. Новчане државне резерве довољне су да јужноамерички гигант не осети ни неку следећу светску кризу. Незапосленост од 6,2 одсто ниска је када се пореди са оним што се дешава у Европи одакле многи млади школовани људи путују у Јужну Америку као у обећане земље. И слоган опозиције говори сам за себе: „У Бразилу је добро, али може да буде и боље.”

Многи бразилски социолози немире у Сао Паулу и Рију објашњавају „демократским сазревањем нације”. Други пак нису спремни да на насиље на улицама гледају кроз ружичасте наочаре. Уништавање јавне имовине, сада када се свака слика из Бразила повезује са предстојећим фудбалским надметањем и весељем које оно производи, може да има далекосежне последице.