Protesti zbog poskupljenja u Brazilu

Suzavac, vodeni topovi, gumeni meci, na desetine privedenih učesnika demonstracija, blokiranje avenija, paljenje autobusa, scene uobičajene za mnoge velike gradove na svetu, iznenadile su Brazil gde većih uličnih nemira nije bilo, kako izveštavaju tamošnji mediji, već desetak godina.

Protesti u Sao Paulu zbog poskupljenja gradskog prevoza, sazvani preko „Tvitera” i društvenih mreža, proširili su se zasad na Rio de Žaneiro i Porto Alegre, brazilske gradove koji se užurbano pripremaju za velike svetske događaje čiji će biti domaćini: samit Rio plus 20 o održivom razvoju krajem juna, dolazak pape krajem jula, Svetski šampionat u fudbalu 2014. i Olimpijske igre 2016.

Nemiri u Sao Paulu, gde je spaljeno nekolicina autobusa gradskog prevoza, zatvoreni dućani i veliki tržni centri, pohapšeno čak i nekoliko novinara, gradonačelnika su zatekli u Parizu baš kada je lobirao da njegov grad bude domaćin Svetske izložbe „Ekspo 2020”.

Poznat po kilometarskim saobraćajnim zastojima Sao Paulo, finansijska prestonica čitave Južne Amerike, doživljava čitave ove nedelje transportni kolaps kakav se ne pamti. Kad grupe od po više stotina mladih ljudi, uglavnom pripadnika anarhističkih i levičarskih pokreta namere da prodru do gradske arterije Avenida Paulista, policija im se suprotstavi suzavcem, a oni potegnu na njih kamenjem, nije čudo što je u četvrtak uveče zabeležena rekordna dužina kolone automobila. Red automobila dug sto dvadeset i četiri kilometara stajao je beznadežno do kasno u noć, bez ikakvog pomeranja u jednoj od glavnih saobraćajnica grada sa najvećim voznim parkom u Južnoj Americi (šest miliona privatnih automobila).

Od posla do kuće nije se moglo stići ni autobusom ni sopstvenim prevozom. Odavno se za hitne sastanke u većim gradovima južnoameričkog giganta koriste helikopteri, ali vazdušni saobraćaj ipak nije rešenje za prosečnog radnika u Brazilu.

I dok je u Sao Paulu policija dobila naređenje da ni po koju cenu ne propusti učesnike protesta da uđu u glavnu aveniju, u Riju je taktika bila sasvim drugačija: prisustvo policije je bilo znatno manje i učesnici protesta pušteni su da uđu u centar grada gde je obustavljen saobraćaj.

Šta se zapravo događa u Brazilu pitaju se mnogi južnoamerički analitičari koji su do ovog trenutka beležili samo uspehe šeste svetske ekonomije koja je u kratkom vremenu uspela da smanji broj siromašnih Brazilaca za četrdeset miliona, da se nametne kao lider u međunarodnoj politici, i domaćin svetski najpopularnijih i najznačajnijih skupova.

Pojedinci sugerišu kako je brazilski model velikih socijalnih prodora i tržišne privrede, već istrošen, i da je suočavanje sa realnošću neminovno. Gradski prevoz u sredinama gde se od kuće do posla putuje i po nekoliko sati i u daljoj prošlosti je bio okidač narodnog nezadovoljstva, pa nije čudo što je simbolično poskupljenje od desetak odsto ovoga puta izazvalo masovni bes.

Učesnici protesta među kojima je bilo i rušitelja, tvrde da ne pripadaju nijednoj partiji, ali mediji kažu da je među masom bilo dosta članova ekstremno levih stranaka i grupacija. Jedan nezadovoljnik koji je došao na proteste sa majicom vladajuće Radničke partije bio je izviždan i izbačen iz grupe znatno radikalnijih grupacija.

Zabrinuti su i oni hroničari koji primećuju da se sve ovo dešava ne samo uoči velikih događaja koji zahtevaju mir i red na ulicama već i uoči predsedničkih izbora sledeće godine.

Istina je da je privredni rast u Brazilu usporen, da je inflacija veća nego ranije, da je domaća valuta real izgubila na snazi u odnosu na dolar, i da troškovi za javne službe rastu. Ali Brazil, kako se ističe, drži svoje račune u redu i pod kontrolom. Novčane državne rezerve dovoljne su da južnoamerički gigant ne oseti ni neku sledeću svetsku krizu. Nezaposlenost od 6,2 odsto niska je kada se poredi sa onim što se dešava u Evropi odakle mnogi mladi školovani ljudi putuju u Južnu Ameriku kao u obećane zemlje. I slogan opozicije govori sam za sebe: „U Brazilu je dobro, ali može da bude i bolje.”

Mnogi brazilski sociolozi nemire u Sao Paulu i Riju objašnjavaju „demokratskim sazrevanjem nacije”. Drugi pak nisu spremni da na nasilje na ulicama gledaju kroz ružičaste naočare. Uništavanje javne imovine, sada kada se svaka slika iz Brazila povezuje sa predstojećim fudbalskim nadmetanjem i veseljem koje ono proizvodi, može da ima dalekosežne posledice.