Победа Басескуа

Од нашег дописника
Букурешт, 20. маја – "Моји Румуни су одлучили да ме врате у палату ’Котрочењ’ из које су неки сумњивци хтели да ме изјуре. Хвала им од свег срца... Зато ја никада нећу склапати неке нагодбе са другим политичарима ако се оне косе са жељама и интересима народа", клицао је синоћ на историјском Универзитетском тргу у Букурешту председник Трајан Басеску пред хиљадама својих раздраганих присталица, окупљених да прославе његову више него убедљиву победу на јучерашњем референдуму. Овај догађај је наишао на велико интересовање не само у Румунији, него и широм света.

Као што је познато 19. априла више него двотрећинском тзв. "антипредседничком" већином, коју сачињавају пет разнородних странака – на власти и у опозицији – румунски парламент је одлучио да на 30 дана суспендује председника Басескуа, окривљујући га за кршење устава. Та одлука је требало да буде потврђена или одбачена на свенародном референдуму. И јуче, после вишенедељне бурне и често веома прљаве кампање, румунски бирачи су се изјаснили. Огромном већином од 75 према 25 одсто дали су убедљиву подршку председнику Басескуу.

Тако се још једном показало да Басеску, тај бивши морнар, капетан дуге пловидбе, према оценама већине овдашњих аналитичара, тренутно нема премца у румунској политици. Својим понашањем "као и сваки обични човек", он је стекао изузетну популарност. Његове људске мане (вели се да су бројне) опраштају му се, јер личе "на нас саме". Дакле, "наш је". Он то вешто користи за унапређивање својих политичких циљева. Успео је да доминира читавим друштвено-политичким животом и као урођени, специјално нешколовани, али расни политичар, он успешно намеће своја виђења и своје теме. А његови декларисани циљеви су: искорењивање у транзицији настале олигархије, беспоштедна борба против корупције и лоповлука, сређивање политичког система путем промене устава, борба против "жилавих остатака комунизма" и увођење лустрације.

Истина је да у својим акцијама Басеску често иде "ђоном" и прекорачује лимите утврђене садашњим уставом. Од самог почетка свог петогодишњег председничког мандата (децембра 2004) он је себе прогласио за "председника-играча". То јест одбио је да буде "обична лутка" у тако важној председничкој фотељи, која се ни у шта не меша и никога не узнемирава. "Напротив, ја желим да узнемиравам чим видим да у земљи нешто шкрипи", понављао је Басеску толико пута и на себе навукао гнев многих са којима је дошао у сукоб.

Његови противници, поражени на јучерашњем референдуму, сада врло збуњени праве главоломне анализе не би ли пронашли изговоре за свој пораз. Најавише се "каче" за чињеницу да је изашло забрињавајуће мало гласача, једва нешто преко 40 одсто бирачког тела, што, по њима, показује да већина "народа", на који се Басеску стално позива, није изашла да га подржи.

Мирча Ђоана, лидер социјалдемократа који су и покренули Басескуов опозив, тврди сада да он, Басеску "није никога победио. Не верујем да је ишта научио из онога што се десило".

Са своје стране, вођа либерала, премијер Таричану, због чијег је директног сукоба са његовим бившим коалиционим партнером Басескуом и избио читав вишемесечни скандал, који је гурнуо Румунију у прави политички хаос, сада тврди да је "референдум дао Басескуу нову шансу". Односно, да се сада очекује да се председник мало "смири" и "опамети". "Деловаћу у духу сарадње између владе и председника" – обећава сада Таричану и изјављује да ће "влада гледати своја посла".

Већина аналитичара осврће се сада на "постреферендумско стање". Они тврде да је између "политике и народа" настала велика провалија. Неки би да за њу окриве "морнара који воли мутне воде". У сваком случају скреће се пажња на очиту појаву да се "агенда политичара" све више удаљава од преокупација обичног грађанина. Наводно, баш о томе и говори јучерашња веома слаба излазност бирача.

Угледни румунски политолог Богдан Теодореску пише данас у "Евениументул Зилеју": "Читав наш државни склоп шкрипи. Тако се догађа када политички став не циља директно у грађанинов интерес, већ у интерес политичара. И даље се изолујемо од стварности румунског грађанина. Са своје стране, тај нам грађанин шаље сигнале да га више не интересује такав тип политике у којој се он не појављује."