Pobeda Baseskua

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 20. maja – "Moji Rumuni su odlučili da me vrate u palatu ’Kotročenj’ iz koje su neki sumnjivci hteli da me izjure. Hvala im od sveg srca... Zato ja nikada neću sklapati neke nagodbe sa drugim političarima ako se one kose sa željama i interesima naroda", klicao je sinoć na istorijskom Univerzitetskom trgu u Bukureštu predsednik Trajan Basesku pred hiljadama svojih razdraganih pristalica, okupljenih da proslave njegovu više nego ubedljivu pobedu na jučerašnjem referendumu. Ovaj događaj je naišao na veliko interesovanje ne samo u Rumuniji, nego i širom sveta.

Kao što je poznato 19. aprila više nego dvotrećinskom tzv. "antipredsedničkom" većinom, koju sačinjavaju pet raznorodnih stranaka – na vlasti i u opoziciji – rumunski parlament je odlučio da na 30 dana suspenduje predsednika Baseskua, okrivljujući ga za kršenje ustava. Ta odluka je trebalo da bude potvrđena ili odbačena na svenarodnom referendumu. I juče, posle višenedeljne burne i često veoma prljave kampanje, rumunski birači su se izjasnili. Ogromnom većinom od 75 prema 25 odsto dali su ubedljivu podršku predsedniku Baseskuu.

Tako se još jednom pokazalo da Basesku, taj bivši mornar, kapetan duge plovidbe, prema ocenama većine ovdašnjih analitičara, trenutno nema premca u rumunskoj politici. Svojim ponašanjem "kao i svaki obični čovek", on je stekao izuzetnu popularnost. Njegove ljudske mane (veli se da su brojne) opraštaju mu se, jer liče "na nas same". Dakle, "naš je". On to vešto koristi za unapređivanje svojih političkih ciljeva. Uspeo je da dominira čitavim društveno-političkim životom i kao urođeni, specijalno neškolovani, ali rasni političar, on uspešno nameće svoja viđenja i svoje teme. A njegovi deklarisani ciljevi su: iskorenjivanje u tranziciji nastale oligarhije, bespoštedna borba protiv korupcije i lopovluka, sređivanje političkog sistema putem promene ustava, borba protiv "žilavih ostataka komunizma" i uvođenje lustracije.

Istina je da u svojim akcijama Basesku često ide "đonom" i prekoračuje limite utvrđene sadašnjim ustavom. Od samog početka svog petogodišnjeg predsedničkog mandata (decembra 2004) on je sebe proglasio za "predsednika-igrača". To jest odbio je da bude "obična lutka" u tako važnoj predsedničkoj fotelji, koja se ni u šta ne meša i nikoga ne uznemirava. "Naprotiv, ja želim da uznemiravam čim vidim da u zemlji nešto škripi", ponavljao je Basesku toliko puta i na sebe navukao gnev mnogih sa kojima je došao u sukob.

Njegovi protivnici, poraženi na jučerašnjem referendumu, sada vrlo zbunjeni prave glavolomne analize ne bi li pronašli izgovore za svoj poraz. Najaviše se "kače" za činjenicu da je izašlo zabrinjavajuće malo glasača, jedva nešto preko 40 odsto biračkog tela, što, po njima, pokazuje da većina "naroda", na koji se Basesku stalno poziva, nije izašla da ga podrži.

Mirča Đoana, lider socijaldemokrata koji su i pokrenuli Baseskuov opoziv, tvrdi sada da on, Basesku "nije nikoga pobedio. Ne verujem da je išta naučio iz onoga što se desilo".

Sa svoje strane, vođa liberala, premijer Taričanu, zbog čijeg je direktnog sukoba sa njegovim bivšim koalicionim partnerom Baseskuom i izbio čitav višemesečni skandal, koji je gurnuo Rumuniju u pravi politički haos, sada tvrdi da je "referendum dao Baseskuu novu šansu". Odnosno, da se sada očekuje da se predsednik malo "smiri" i "opameti". "Delovaću u duhu saradnje između vlade i predsednika" – obećava sada Taričanu i izjavljuje da će "vlada gledati svoja posla".

Većina analitičara osvrće se sada na "postreferendumsko stanje". Oni tvrde da je između "politike i naroda" nastala velika provalija. Neki bi da za nju okrive "mornara koji voli mutne vode". U svakom slučaju skreće se pažnja na očitu pojavu da se "agenda političara" sve više udaljava od preokupacija običnog građanina. Navodno, baš o tome i govori jučerašnja veoma slaba izlaznost birača.

Ugledni rumunski politolog Bogdan Teodoresku piše danas u "Eveniumentul Zileju": "Čitav naš državni sklop škripi. Tako se događa kada politički stav ne cilja direktno u građaninov interes, već u interes političara. I dalje se izolujemo od stvarnosti rumunskog građanina. Sa svoje strane, taj nam građanin šalje signale da ga više ne interesuje takav tip politike u kojoj se on ne pojavljuje."