На инвестицијама се не сме штедети

Државне плате и пензије неће бити замрзнуте у октобру, већ следи повишица од 0,5 одсто, одлука је врха владајуће коалиције донета на трочасовном састанку у недељу увече у Београду. Уштедама министарстава на набавкама, субвенцијама и осталим трошковима од око четрдесет милијарди динара, влада ће минус у државној каси у овој години свести на сто седамдесет милијарди динара, што је 4,7 одсто бруто домаћег производа.

Први потпредседник владе Александар Вучић је изјавио да после усаглашавања антикризних мера следи утврђивање предлога ребаланса буџета на седници Владе Србије до краја недеље. Затим, за недељу или две очекује се да расправа о закону о ребалансу буџета буде у скупштини.

Уштеда је добродошла, кажу економисти. Остаје да се види да ли је остварљива у наредних шест месеци. Преовлађује мишљење да се владајућа коалиција договорила о краткорочним мерама за сређивање тешког стања националне економије, што је припрема за дугорочне реформе, које се више не смеју одлагати.

Највише ће се уштедети на субвенцијама предузећима у реструктурирању, рекао је јуче за ,,Политику” Миленко Џелетовић, координатор Економског савета СНС.

– Министри су добили задатак да смање трошкове у својим ресорима где год је могуће, али никако на рачун капиталних инвестиција од којих зависи привредни раст – каже Џелетовић. – Све субвенције морају да се преиспитају. За шест година исплаћено је пет милијарди евра за субвенције, а да се не зна колика је корист од уложеног. Свакој одобреној субвенцији мораће да претходи бизнис план са изложеним доказима да ће такво улагање бити исплативо. Уследиће и измена закона о раду, закона о планирању и изградњи, сеча сувишних прописа и укидање излишних процедура како би се подстакли инвеститори, повећала привредна активност, а са њом би дошла нова радна места и већи приходи у буџет. Повећању прихода мора да допринесе и боља наплата пореза и легализација сиве економије.

Џелетовић не спори да је реч о краткорочним мерама, које ће претходити ,,дубоким резовима”, јер ако изостану реформских захвати, догодине ћемо се опет суочити са истим невољама. Следи свођење јавног сектора на одрживу меру, јер је садашње стање за привреду неподношљиво.

Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета и уредник „Кварталног монитора”, каже да би уштедом четрдесет милијарди динара до краја године држава направила велики посао, јер ће допринети привредном расту. 

– Лоше ће бити ако се буде штедело на инвестицијама, уместо да се штеди на платама и пензијама, што би више погодовало привредном расту и већем запошљавању – указује Арсић. – Штедиће се и на куповини робе и услуга, што је добро, иако може имати и лоше последице ако доведе до несташица у јавном сектору или до дуговања државе према добављачима. Најбоље је што ће се штедети на субвенцијама. 

– Очигледно је да су у овој уситњеној коалиционој влади боље представљени они који рачунају на запослене у јавном сектору и пензионере него на незапослене – каже он. – Није тачно да су најугроженији запослени у државним службама и пензионери. Колико год да им је лоше, пензионери су у бољем положају од готово милион незапослених. Наравно, нико не очекује да се смањују пензије од 15.000 динара.

Министарство финансија и привреде предложило је да се највише умањи његов буџет – за око 5,6 милијарди динара. Како је речено ,,Политици”, тиме се желело дати ,,лични пример”, како би се неопходне уштеде могле захтевати и од других министарстава.

Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања, договор економског дела владе и оно што ће после њега да уследи тумачи као куповину времена за припрему суштинских реформи.

– Судећи по доступним информацијама, у влади је постигнут договор да се смање издаци за субвенције, али није добро да погоде пољопривреду. Пожељне су уштеде свих министарстава, а повећавање пензија и плата у јавном сектору за 0,5 одсто је популизам, јер ће их очекивана инфлација реално сигурно смањити.

Милан Кнежевић, потпредседник Адсоцијације малих и средњих предузећа и предузетника, подржава окончање 12-годишњег реструктурирања у 179 фирми. Али, примећује да су мере више намере него реформски акциони план. Нису временски орочене, нису именовани извршиоци, нити санкције за случај неблаговременог извршења постављених задатака. Поготову му смета што нема ни једног броја.

Остајемо при тврдњи да су најављене уштеде са позиције буџета релативно добре, али да носе опасност по привреду јер ће смањити тражњу и довести до смањења привредне активности. То ће повећати стопу незапослености и тако у круг. При оваквом обиму уштеда на потрошној страни буџета, није реално очекивати исте приходе. Они ће бити знатно мањи.

Приходе буџета било је могуће повећати и контролом царине, ефикасном наплатом пореза не црном тржишту и сивој економији и на контроли јавних набавки и субвенција, сматра Милан Кнежевић.