Na investicijama se ne sme štedeti

Državne plate i penzije neće biti zamrznute u oktobru, već sledi povišica od 0,5 odsto, odluka je vrha vladajuće koalicije doneta na tročasovnom sastanku u nedelju uveče u Beogradu. Uštedama ministarstava na nabavkama, subvencijama i ostalim troškovima od oko četrdeset milijardi dinara, vlada će minus u državnoj kasi u ovoj godini svesti na sto sedamdeset milijardi dinara, što je 4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je izjavio da posle usaglašavanja antikriznih mera sledi utvrđivanje predloga rebalansa budžeta na sednici Vlade Srbije do kraja nedelje. Zatim, za nedelju ili dve očekuje se da rasprava o zakonu o rebalansu budžeta bude u skupštini.

Ušteda je dobrodošla, kažu ekonomisti. Ostaje da se vidi da li je ostvarljiva u narednih šest meseci. Preovlađuje mišljenje da se vladajuća koalicija dogovorila o kratkoročnim merama za sređivanje teškog stanja nacionalne ekonomije, što je priprema za dugoročne reforme, koje se više ne smeju odlagati.

Najviše će se uštedeti na subvencijama preduzećima u restrukturiranju, rekao je juče za ,,Politiku” Milenko Dželetović, koordinator Ekonomskog saveta SNS.

– Ministri su dobili zadatak da smanje troškove u svojim resorima gde god je moguće, ali nikako na račun kapitalnih investicija od kojih zavisi privredni rast – kaže Dželetović. – Sve subvencije moraju da se preispitaju. Za šest godina isplaćeno je pet milijardi evra za subvencije, a da se ne zna kolika je korist od uloženog. Svakoj odobrenoj subvenciji moraće da prethodi biznis plan sa izloženim dokazima da će takvo ulaganje biti isplativo. Uslediće i izmena zakona o radu, zakona o planiranju i izgradnji, seča suvišnih propisa i ukidanje izlišnih procedura kako bi se podstakli investitori, povećala privredna aktivnost, a sa njom bi došla nova radna mesta i veći prihodi u budžet. Povećanju prihoda mora da doprinese i bolja naplata poreza i legalizacija sive ekonomije.

Dželetović ne spori da je reč o kratkoročnim merama, koje će prethoditi ,,dubokim rezovima”, jer ako izostanu reformskih zahvati, dogodine ćemo se opet suočiti sa istim nevoljama. Sledi svođenje javnog sektora na održivu meru, jer je sadašnje stanje za privredu nepodnošljivo.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i urednik „Kvartalnog monitora”, kaže da bi uštedom četrdeset milijardi dinara do kraja godine država napravila veliki posao, jer će doprineti privrednom rastu. 

– Loše će biti ako se bude štedelo na investicijama, umesto da se štedi na platama i penzijama, što bi više pogodovalo privrednom rastu i većem zapošljavanju – ukazuje Arsić. – Štediće se i na kupovini robe i usluga, što je dobro, iako može imati i loše posledice ako dovede do nestašica u javnom sektoru ili do dugovanja države prema dobavljačima. Najbolje je što će se štedeti na subvencijama. 

– Očigledno je da su u ovoj usitnjenoj koalicionoj vladi bolje predstavljeni oni koji računaju na zaposlene u javnom sektoru i penzionere nego na nezaposlene – kaže on. – Nije tačno da su najugroženiji zaposleni u državnim službama i penzioneri. Koliko god da im je loše, penzioneri su u boljem položaju od gotovo milion nezaposlenih. Naravno, niko ne očekuje da se smanjuju penzije od 15.000 dinara.

Ministarstvo finansija i privrede predložilo je da se najviše umanji njegov budžet – za oko 5,6 milijardi dinara. Kako je rečeno ,,Politici”, time se želelo dati ,,lični primer”, kako bi se neophodne uštede mogle zahtevati i od drugih ministarstava.

Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, dogovor ekonomskog dela vlade i ono što će posle njega da usledi tumači kao kupovinu vremena za pripremu suštinskih reformi.

– Sudeći po dostupnim informacijama, u vladi je postignut dogovor da se smanje izdaci za subvencije, ali nije dobro da pogode poljoprivredu. Poželjne su uštede svih ministarstava, a povećavanje penzija i plata u javnom sektoru za 0,5 odsto je populizam, jer će ih očekivana inflacija realno sigurno smanjiti.

Milan Knežević, potpredsednik Adsocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, podržava okončanje 12-godišnjeg restrukturiranja u 179 firmi. Ali, primećuje da su mere više namere nego reformski akcioni plan. Nisu vremenski oročene, nisu imenovani izvršioci, niti sankcije za slučaj neblagovremenog izvršenja postavljenih zadataka. Pogotovu mu smeta što nema ni jednog broja.

Ostajemo pri tvrdnji da su najavljene uštede sa pozicije budžeta relativno dobre, ali da nose opasnost po privredu jer će smanjiti tražnju i dovesti do smanjenja privredne aktivnosti. To će povećati stopu nezaposlenosti i tako u krug. Pri ovakvom obimu ušteda na potrošnoj strani budžeta, nije realno očekivati iste prihode. Oni će biti znatno manji.

Prihode budžeta bilo je moguće povećati i kontrolom carine, efikasnom naplatom poreza ne crnom tržištu i sivoj ekonomiji i na kontroli javnih nabavki i subvencija, smatra Milan Knežević.