Мој посао је да стварам

Својатали су га надреалисти сматрајући га фројдовцем пре Фројда, волела га бит генерација у Америци, Хаксли писао под његовим утицајем..., а он у свом добу није био ни толико познат ни признат. Вилијам Блејк – енглески песник чија се 250. годишњица од рођења обележава ове године, и у чије име се ових дана приређује прикладан програм у Библиотеци града Београда. О Блејковој поетици, вечерас у 19 часова, говори преводилац Драган Пурешић који нам и прича о овој занимљивој песничкој личности.

Својствен је по томе што је био сам свој издавач, штампар и илуминатор, оно што се данас зове мултимедијални уметник. Његове књиге билe су права мала ремек-дела, ликовно-књижевне творевине рађене посебним поступком гравирања, техником бојеног бакрописа коју је сам измислио. Иако је илустровао књиге за лондонске издаваче, живео је у немаштини јер није успео да прода своја дела која су се суштински разликовала од оног на шта је публика навикла. С друге стране, ниске ударце примао је и од критике која оцењује његов рад као дело болесног, лудог човека. Све Блејкове илустрације (Дантеове "Божанствене комедије", Чосерових "Кентерберијских прича", Књиге о Јову…) сабране су у Блејковом архиву на интернет адреси www.blakearchive.org

Драган Пурешић објашњава да је Блејк песник који је у стању да кроз кратак стих изрази лавину емоција...

– У "Песмама невиности" фасцинира спој најједноставније форме и најдубљег садржаја. Описано је стање душе везано за недужност и чистоту детињства, уз наглашене вредности као што су милост, сажаљење, љубав. Касније написане "Песме искуства" сведоче о ономе што човека чека током живота. У обе књиге налазе се песме које носе идентичне наслове, обрађују исте теме али из другачије визуре, дајући ширу слику и дубљи увид у животну проблематику, каже Пурешић.

Блејк их касније припаја "Песмама невиности и искуства", са поднасловом "Показујући два супротна стања људске душе", чиме је установио начело супротности. Супротности се, како је сматрао, не искључују, напротив, од њих се састоји људски живот.

– У веку рација, ирационалне Блејкове визије биле су одбојне тадашњим умовима. И, док је сам презирао правила, имао је обичај да каже "ја нисам ту да мерим и вагам, мој посао је да стварам". Несхваћен и неприхваћен за живота Блејк је сматран, мало је рећи, чудаком. Штавише, проглашаван је за поремећеног човека, али подсетићу и да је и Вордсворт често говорио да му више прија Блејково лудило него разум једног Бајрона. Био је приморан да сам издаје своја дела у незнатним примерцима који су данас, и због ликовних детаља, непроцењиве вредности (у целом свету има свега 18 изворних примерака "Песама невиности и искуства" које су касније умножене) – каже Драган Пурешић.

Рођен је у радничкој породици, у центру Лондона, од родитеља припадника сведенборгијанске цркве. Најпре загрејан за учење шведског мистика Сведенборга, касније га одбацује, између осталог, и због његове црно-беле поделе раја и пакла. Сам уводи поетику супротности а временом се залаже за њихово венчање, што га чини модерним и за 20. век када најзад ужива углед. "Венчање неба и пакла", једна је од Блејкових тзв. пророчких књига, где ствара сопствену митологију и ликове који еманирају представе одређених људских порива.

Како тече динамика објављивања Блејкових стихова?

– У време када влада потпуна тишина везана за овог песника, његову прву биографију издаје Александар Гилкрист 1863, да би Јејтс објавио Блејкова Сабрана дела 1892. Први помени Блејка код нас били су 1904. у књижевном часопису "Дело" захваљујући Светиславу Стефановићу који је 1928. превео "Венчање неба и пакла". Године 1927. обележена је 100-годишњица Блејкове смрти, о чему су у "Српском књижевном гласнику" писали Црњански и Александар Видаковић. Касније Блејкову поезију преводе Иван Горан Ковачић, Љубомир Симовић, Миодраг Павловић, Ранка Куић. Марко Грчић из Загреба преводи целокупни песников опус и записује да иако многи у његовом делу проналазе противречене ставове, он је склон да их пре припише ограничењима сопственога ума него Блејковој недоследности.

Први превод целокупних "Песама невиности и искуства" на српски (Итака, 1998) сачинио је управо Драган Пурешић који признаје да Блејков стих уме да се дискретно али истрајно удвара човеку.

– Док се преводи Блејк, он потпуно опчини човeка. Имаш утисак да је само твој! А онда следи посао – пренети тај везани стих и риме, превести јединство неба и пакла, невиности и искуства – прича Пурешић и објашњава да се једноставно мора осећати афинитет према песнику који се преводи да би се све његове слике и симболи достојно прелили у други језик "више стварности".