Почело је од ветра

Игор Прлина (1990, Београд) живи "добро, може и боље" у породичној кући у Земуну. Мајка Светлана завршила је глуму, али се удала и баталила каријеру. Отац Пајо је правник. Старији брат Дејан (36) новинар. У Земунској гимназији Игор је већ познат по многим наградама, а као "најученик" представљен је и у нашем листу, у лето прошле године. Он је ведар дечко са запањујућом ширином и дубином свог размишљања о свему. Како је уочен његов дар да размишља?
"Са три-четири године био сам убеђен да ветар настаје кад се дрвеће клати. Отац ме је убедио у супротно. Питао сам га зашто дува ветар. Шта га покреће? Он ми је објаснио шта значе ваздушна струјања и тако је почело.

После сам га питао чему служи зграда поред пруге. То је била трафо-станица и упознат сам да се у њој мери струја. Питао сам оца – ’Како?’ Он је одговорио само: ’Уууф!’ Тада сам већ научио (помоћу исецаних слова из ’Политике’) да читам ћирилицу и успут сам научио и латиницу. Сазнавши како струја постаје наизменична, желео сам то да саопштим и другарици, две године старијој. Није ме разумела. Имао сам три године када сам деди написао и послао разгледницу у Лику. То је био мој највећи успех, тада..."

"Мама ме је учила да правилно пишем и да се изражавам. Комшије су се чудиле како лепо говорим, али и како никад не плачем. Нисам имао разлога. Те године инфлације памтим по томе што је тата једном донео пуну торбу ’еурокрема’, јер су се куповале залихе. У школу сам уписан са седам година. Памтим Књигу о Марку, Светлане Велмар Јанковић. Први писмени задатак ми је био веома похваљен. Тема је гласила ’Лутка и девојчица’. Требало је написати само једну реченицу. Моја је гласила: ’Пакао је настао када је девојчица донела поломљену лутку из школе.’ У доцнијим писменим радовима стални јунаци су били Рода Родић или Мравко Мравић, пратиоци кроз моје авантуре маште. У тринаестој години за драмску секцију сам написао драму ’Клопче за полтронче’ у којој сам мало пецкао државу. Једном сам се пробудио у три ујутру, сео за компјутер и почео драму ’Грешке света безгрешнога’,  али немам времена да је завршим. На клавиру сам почео да свирам када ме је тата научио ’У Милице дуге трепавице’ на синтизајзеру. Мада сам завршио само нижу музичку, задовољан сам јер свирам у школском оркестру са онима који иду у средњу музичку..."

"Мој проблем је што волим дуже да спавам. Молио сам управу школе да помери часове бар за један сат, али ми није удовољено. Од спорта ме занима само шах, а на фискултури увек истрчим километар, јер нећу да се предам. Зато имам петицу и из физичког, као и из свих осталих предмета... Не желим да убрзавам школовање, јер суштина није да се школа заврши него да се у њој нешто научи. То је полазна основа за даље учење и резултате на такмичењима. Петница је фина институција, тамо се дружимо и свако од неког нешто научи.

Од државе сам добио сто хиљада за прво место на републичком такмичењу из хемије, прошле године и стипендију града Београда од 15.000 месечно. Иначе сам и стипендиста престижне Фондације за развој младих талената, јер је добија само 35 ђака из целе републике из свих области..."

"За нову идеју је неопходно знати теорију да се не деси, као мени, да измишљам ’топлу воду’. Не могу још да се определим између физике и хемије за студије. Свако такмичење је помало и стрес. Али није ми се десило да сам много уложио, а мало добио. Доста ми је помогао Хемијски факултет јер су ми омогућили приступ скупој опреми. Радио сам и на Пољопривредном факултету. Моји радови носе наслове ’Електрохемијско одређивање концентрације бромазепама волтеметријском методом’ и ’Одређивање концентрације флуорида у различитим пастама за зубе потенциометријском методом...’ Права открића још нећу да саопштавам."

На последњем републичком такмичењу из физике, 21. и 22. априла ове године, Игор Прлина је освојио прво место. Све претходне победе тешко је и набројати.