Počelo je od vetra

Igor Prlina (1990, Beograd) živi "dobro, može i bolje" u porodičnoj kući u Zemunu. Majka Svetlana završila je glumu, ali se udala i batalila karijeru. Otac Pajo je pravnik. Stariji brat Dejan (36) novinar. U Zemunskoj gimnaziji Igor je već poznat po mnogim nagradama, a kao "najučenik" predstavljen je i u našem listu, u leto prošle godine. On je vedar dečko sa zapanjujućom širinom i dubinom svog razmišljanja o svemu. Kako je uočen njegov dar da razmišlja?
"Sa tri-četiri godine bio sam ubeđen da vetar nastaje kad se drveće klati. Otac me je ubedio u suprotno. Pitao sam ga zašto duva vetar. Šta ga pokreće? On mi je objasnio šta znače vazdušna strujanja i tako je počelo.

Posle sam ga pitao čemu služi zgrada pored pruge. To je bila trafo-stanica i upoznat sam da se u njoj meri struja. Pitao sam oca – ’Kako?’ On je odgovorio samo: ’Uuuf!’ Tada sam već naučio (pomoću isecanih slova iz ’Politike’) da čitam ćirilicu i usput sam naučio i latinicu. Saznavši kako struja postaje naizmenična, želeo sam to da saopštim i drugarici, dve godine starijoj. Nije me razumela. Imao sam tri godine kada sam dedi napisao i poslao razglednicu u Liku. To je bio moj najveći uspeh, tada..."

"Mama me je učila da pravilno pišem i da se izražavam. Komšije su se čudile kako lepo govorim, ali i kako nikad ne plačem. Nisam imao razloga. Te godine inflacije pamtim po tome što je tata jednom doneo punu torbu ’eurokrema’, jer su se kupovale zalihe. U školu sam upisan sa sedam godina. Pamtim Knjigu o Marku, Svetlane Velmar Janković. Prvi pismeni zadatak mi je bio veoma pohvaljen. Tema je glasila ’Lutka i devojčica’. Trebalo je napisati samo jednu rečenicu. Moja je glasila: ’Pakao je nastao kada je devojčica donela polomljenu lutku iz škole.’ U docnijim pismenim radovima stalni junaci su bili Roda Rodić ili Mravko Mravić, pratioci kroz moje avanture mašte. U trinaestoj godini za dramsku sekciju sam napisao dramu ’Klopče za poltronče’ u kojoj sam malo peckao državu. Jednom sam se probudio u tri ujutru, seo za kompjuter i počeo dramu ’Greške sveta bezgrešnoga’,  ali nemam vremena da je završim. Na klaviru sam počeo da sviram kada me je tata naučio ’U Milice duge trepavice’ na sintizajzeru. Mada sam završio samo nižu muzičku, zadovoljan sam jer sviram u školskom orkestru sa onima koji idu u srednju muzičku..."

"Moj problem je što volim duže da spavam. Molio sam upravu škole da pomeri časove bar za jedan sat, ali mi nije udovoljeno. Od sporta me zanima samo šah, a na fiskulturi uvek istrčim kilometar, jer neću da se predam. Zato imam peticu i iz fizičkog, kao i iz svih ostalih predmeta... Ne želim da ubrzavam školovanje, jer suština nije da se škola završi nego da se u njoj nešto nauči. To je polazna osnova za dalje učenje i rezultate na takmičenjima. Petnica je fina institucija, tamo se družimo i svako od nekog nešto nauči.

Od države sam dobio sto hiljada za prvo mesto na republičkom takmičenju iz hemije, prošle godine i stipendiju grada Beograda od 15.000 mesečno. Inače sam i stipendista prestižne Fondacije za razvoj mladih talenata, jer je dobija samo 35 đaka iz cele republike iz svih oblasti..."

"Za novu ideju je neophodno znati teoriju da se ne desi, kao meni, da izmišljam ’toplu vodu’. Ne mogu još da se opredelim između fizike i hemije za studije. Svako takmičenje je pomalo i stres. Ali nije mi se desilo da sam mnogo uložio, a malo dobio. Dosta mi je pomogao Hemijski fakultet jer su mi omogućili pristup skupoj opremi. Radio sam i na Poljoprivrednom fakultetu. Moji radovi nose naslove ’Elektrohemijsko određivanje koncentracije bromazepama voltemetrijskom metodom’ i ’Određivanje koncentracije fluorida u različitim pastama za zube potenciometrijskom metodom...’ Prava otkrića još neću da saopštavam."

Na poslednjem republičkom takmičenju iz fizike, 21. i 22. aprila ove godine, Igor Prlina je osvojio prvo mesto. Sve prethodne pobede teško je i nabrojati.