Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Путин доследно уз Асада

Путин доследно уз Асада
Са самита у Енискилену у Северној Ирској

Енискилен, Северна Ирска – Руски председник Владимир Путин сукобио се са на напетом самиту Г-8 са западним лидерима поводом рата у Сирији блокирајући било какво помињање судбине сиријског председника Башара ел Асада у завршном коминикеу, јавља Ројтерс.

Иако суочен са баражом критика и притисцима других лидера, укључујући и америчког председника Барака Обаму, Путин је одбио да прихвати било шта што би имплицирало да се Асад повуче са власти или да би Русија требало да ублажи своју подршку режиму у Дамаску.

После хладног сусрета између шефова Кремља и Беле куће у понедељак, Русија је на крају блокирала било какво помињање Асадове судбине у завршном коминикеу самита.

„То би не само било неприхватљиво за Русију, већ смо уверени да би то било потпуно погрешно, болно и да би комплетно пореметило политички баланс”, рекао је јуче на маргинама самита заменик руског министра иностраних послова Сергеј Рибаков.

Упркос разликама, званичници процењују да ће лидери Г-8 ипак бити у позицији да заједнички потпишу текст завршног документа самита.

Међународна мировна конференција о Сирији у Женеви ипак по свему судећи неће моћи да буде одржана пре августа, а не у јулу како је планирано.

„Ми смо категорички против тврдњи да би конференција требало да буде нека врста јавне капитулације државне делегације (Дамаска) праћене примопредајом власти опозицији”, рекао је у Москви шеф руске дипломатије Сергеј Лавров за кувајтску новинску агенцију КУНА.

Лавров је рекао да сиријска опозиција не може да поставља предуслове за учешће на мировној конференцији коју су предложиле Москва и Вашингтон, наговештавајући да разлике нису превазиђене.

„Близу смо седам према један и јасно је да Путин не одустаје од својих ставова”, кажу Ројтерсу неименован извор.

Обама и његови савезници желе да се Асад повуче са власти док Путин, чија је реторика постала појачано антизападна од поновног избора прошле године, верује да би то било погубно у време када не постоји јасан план транзиције власти у Сирији.

Медији под контролом Кремља ће овакав став свакако искористити да представе Путина као борца који се супротставља империјалистичком Западу, што је опис који му је од користи код куће.

Русија и САД су се раније сложиле да ратујуће стране доведу на мировну конференцију, али њихови циљеви су различити. Обама жели да Асад одступи док Путин верује да је његово одстрањивање сувише опасно.

Званичник близак једној делегацији рекао је да су разговори током вечере у понедељак протекли боље него што се очекивало и да је Путин био конструктиван, спреман на постизање консензуса и да није било размене тешких речи између њега и Обаме, сличних оптужбама канадског премијера Стивена Харпера да Путин у Сирији подржава „пљачкаше” или питања руског председника Западу да ли жели да подржава „канибале”.

Обновљена дипломатска тензија око Сирије уследила је после одлуке САД прошле недеље да почну да дају војну помоћ побуњеницима.

Сирија је један од последњих бастиона руске подршке на Блиском истоку, а међусобне културне и друге везе трају деценијама. Руска морнарица има важну поморску базу у медитеранској сиријској луци Тартус.

Самит, којем је председавао британски премијер Дејвид Камерон, издао је декларацију којом се лидери Г-8 обавезују да ће се посветити борби како би се спречило да мултинационалне компаније уз помоћ разних малверзација избегавају да плаћају порез у својим матичним земљама.

САД су обећале да ће наставити са притисцима да се донесе закон против злоупотребе „пореских рајева”, али нису спремне на чвршћу акцију коју траже неке друге чланице Г-8.

На дневном реду нашле су се и мере за оживљавање светске привреде уздрмане финансијском и дужничком кризом, и питање отмица радника у Африци.

Самит Г-8 – Британија, САД, Јапан, Русија, Француска, Немачка, Италија и Канада – обезбеђивало је 8.000 полицајаца у Енискилену, у Северној Ирској.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.