Штедња тек почетак оздрављења привреде

Економисти поздрављају одлуку владајуће коалиције да министарства до краја године уштеде 40 милијарди динара. Уштеда ће спречити веће невоље које би настале новим задуживањем за покриће минуса у државној каси, јер би дошло до повећања ионако високе незапослености. Нагло погоршање премије на ризик, повећање камата на дуг Србије, смањење продатих трезорских записа крајем маја и почетком јуна, потврда је да је криза јавног дуга могућа. Милојко Арсић, уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке (ФРЕН), указао је јуче, да би било неодговорно да се чека да се она догоди да би се уверили у такву могућност.

Али, да би уштеде постале дугорочне, неопходне су темељне реформе јавног сектора, нагласио је Арсић, на шта годинама указују сви аналитичари кретања у српској економији.

– Иако је штедња државе нужна, она није довољна да се зауставе негативни трендови и поставе здрави темељи за привредни раст – наглашава Арсић. А то значи да не могу више да се одлажу промене пензијског, образовног и здравственог система, унапређење ефикасности јавних инвестиција и субвенција.

Он упозорава да је, за сада, спремност за реформе селективна – у неким областима најављују се крупне промене деценијског финансирања предузећа у реструктурирању и смањење субвенција, али се оспорава неопходност реформи пензијског система. Неке се, каже, и не помињу – као што је унапређење ефикасности јавних инвестиција, државне управе, образовања... У кратком року неопходни су монетарно-фискални стимуланси како би се спречио масован финансијски крах предузећа и банака, који би се потом пренео на јавне финансије и додатно продубио рецесију.

– Спровођење реформи јавног сектора и привредног система је тешко, а можда и немогуће, у оквиру широких коалиционих влада, због чега је нужна реформа изборног система, која би довела до укрупњавања политичке сцене – примећује Арсић. – Док се то не оствари, неку врсту гаранције за остваривање дугорочнијих реформи, могао би да пружи релативно чврст аранжман са ММФ.

Да би се избегле мере за „гашење пожара” потребни су планови и реформе, указали су недавно аутори ,,Макроекономских анализа и трендова”. Реформски захват у јавним финансијама није могућ без свеобухватне реформе јавног сектора, а ова није могућа без јасне концепције и јасног планског подешавања ефеката и рокова. Реформа је и предуслов фискалне дисциплине.

За Стојана Стаменковића, фискалне мере, као што су мајске измене шест пореских закона, нису реформске; реч је о краткорочним или, у најбољем случају, средњорочним мерама, а тако мисле и аутори ,,Кварталног монитора’’.

– Реформом јавног сектора не може се сматрати ни обећани наставак борбе против сиве економије, ликвидација неприватизованих предузећа у реструктурирању, и контрола зарада у администрацији и јавним предузећима, иако су такве мере у решавању акутног проблема јавних финансија неспорне – сматра Стаменковић. – Реформе подразумевају радикалне промене изменама важних системских закона, које воде трајној консолидацији и подизању ефикасности државе и јавног сектора у целини на свим нивоима. Добро одмерена реформа за ауторе МАТ-а мора да тежи праведности у прикупљању и трошењу буџетских пара, одрживости и растерећењу производње; независности и одвајању локалних и централних јавних финансија, да успостави одрживост социјалних функција државе (пензије, здравство, образовање и социјална брига) и да битно поједностави и појефтини многе државне послове.

----------------------------------------------

Чему оспоравање Фискалног савета

И аутори ,,Кварталног монитора” огласили су се поводом критике које су се чуле из Владе Србије да се претходних година Фискални савет није оглашавао са упозорењима на висину буџетског дефицита и могућу кризу јавног дуга. Према Арсићевим речима, док из владе долазе конфузни и противречни ставови о томе каква ће се економска политика водити, као и да ли су и какве реформе неопходне, постигнуто је релативно снажно јединство у критици и оспоравању Фискалног савета, и нешто мање јединство у критици ММФ.

– Уместо аргументоване расправе о економским проблемима, могућим политикама и реформама, нуде се популизам, полуистине и потпуне неистине – став је ФРЕН-а. – Да би демократско друштво успешно функционисало, између осталих услова, неопходно је постојање стручне, и од владе независне, анализе економске политике. Такве анализе треба да помогну гласачима да оцењују владу на основу њеног доприноса остварењу дугорочних интереса друштва, али и да смање политичке користи од економског популизма.