Депеше са „Викиликса” против судије Мерона?

Америчка дипломатска преписка коју је објавио „Викиликс” изгледа подупире тврдње данског судије Фредерика Хархофа да је председник Хашког трибунала Теодор Мерон помагао циљеве америчке администрације при ослобађању високорангираних осумњичених Анте Готовине, Младена Маркача, Момчила Перишића, Јовице Станишића и Франка Симатовића, пише дански левичарски независни дневник „Информатион”.

Хархоф је прошле седмице изнео тврдњу у писму његовим колегама да је председник Међународног кривичног суда за ратне злочине почињене у бившој Југославији Мерон вршио притисак на судије да пусте водеће хрватске и српске официре, подсећа АФП, а преноси Танјуг.

Француска новинска агенција наводи да депеше Стејт департмента из Хага објављене на „Викиликсу” изгледа подупиру његове тврдње, укључујући један из 2003. о сусрету Мерона с неименованим америчким амбасадором.

На том састанку, Мерон се наводно залагао да америчка влада гласа за окончање мандата главне тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте, описујући је као првенствено медијску личност која је превасходно заинтересована за своју сопствену заоставштину. „Мерон је позвао америчку владу да се успротиви продужењу и изразио резерве о проширењу њеног мандата за још годину дана”, наводи се у тој депеши о Дел Понтеовој, која је напустила трибунал 2008. године.

Дански дневник, који је обелоданио постојање америчких депеша, наводи да је Дел Понтеова развлачила судске предмете и тако стављала препреке на путу САД и Русији да доврше рад трибунала”.

Дневник пише да Хархоф верује да се Мерон залагао за убрзавање судских поступака ради уштеде и престанка 20 година дугог правног процеса.

Хашки трибунал формиран је 1993. године због суђења починиоцима геноцида, ратних злочина и злочина против човечности током крвавог распада бивше Југославије, наводи АФП, додајући да су Срби често критиковали пристрасност суда против њених држављана, који су често осуђивани, док су Хрвати, Бошњаци и Албанци са Косова ослобађани.

Пасус из друге поверљиве депеше из 2003. о сусрету Мерона и другог америчког амбасадора описује судију као најеминентнијег присталицу напора владе САД.

У информацији се цитира неименовани бивши правни саветник трибунала, који каже да депеше показују да је Мерон блиско сарађивао са америчком владом.

„Утисак међу мојим бившим колегама је да председник добија инструкције од америчке владе. А документи ’Викиликса’ сигурно не доприносе његовом случају”, рекао је тај саветник.

У писму Хархоф је тврдио да је ослобађање двојице хрватских генерала – Анте Готовине и Младена Маркача и три Србина – бившег начелника југословенске војске генерала Момчила Перишића, шефа службе безбедности Србије Јовице Станишића и његовог заменика Франка Симатовића, супротно установљеној пракси трибунала да се војни командири сматрају одговорним за злочине које су починили њихови потчињени.

Хархоф је рекао да је суд уместо тога кренуо ка политици да командири могу бити осуђени једино ако може бити доказано да су знали за намеру њихових потчињених да почине злочин. Он је сугерисао да су амерички и израелски званичници били умешани у та ослобађања.

Хархоф је написао да вероватно нећемо сазнати да ли је иједан амерички или израелски званичник икада вршио притисак на председавајућег суда, Американца, али да информације о упорном притиску тог истог председавајућег суда, Американца, на његове колега у случајевима Готовине и Перишића наводе да мислимо да је био решен да постигне ослобађање, а посебно да је имао довољно среће да убеди старијег турског судију да промени став у последњем тренутку.

АФП подсећа да је једини турски судија у трибуналу, 77-годишњи Мехмет Гунеј. „Већина случајева водиће до тога да официри командири слободно ишетају одавде. Тако да амерички (и израелски) војни лидери могу да одахну”, написао је Хархоф, а преноси француска агенција.

Дански судија није желео накнадно да коментарише за медије ово писмо, нагласивши да га је упутио на приватне, а не јавне адресе, а коментар није дао ни Мерон на чији рачун су изнете оптужбе.

Р. Х.

-----------------------------------------------------------

Трибунал неће да коментарише писмо судије Хархофа

Представници судских већа и тужилаштва Хашког трибунала одбили су јуче да коментаришу писмо у којем је дански судија Фредерик Хархоф критиковао председника суда Теодора Мерона због политички мотивисаног утицаја на колеге.

У писму пријатељима, које је неко од њих доставио данској штампи, судија Хархоф сугерисао је да је судија Мерон, за рачун САД и Израела, подвргао притиску судије трибунала да хрватског генерала Анту Готовину, српског генерала Момчила Перишића и бившег шефа Службе државне безбедности Србије Јовицу Станишића ослободе кривице за злочине у Хрватској и БиХ. Пре него што је постао амерички држављанин, судија Мерон био је амбасадор Израела у УН. Портпаролка суда Магдалена Спалинска рекла је само, на редовној конференцији за новинаре, да је одлучено да се ниједан аспект приче настале Хархофовим писмом не коментарише.

Извештачи из трибунала поставили су неуобичајено много питања, међу којима је било и: „На који начин ће суд поново успоставити свој кредибилитет”, али одговор је био исти: „Без коментара”.

Упитана да ли у трибуналу постоји тело у којем би судије, између себе, могле да изразе незадовољство или разматрају сопствени рад, Спалинска је одговорила да су судије све време у вези, међусобно и са председником суда.

Спалинска је изјавила и да писмо судије Хархофа неће утицати на изрицање пресуде лидеру Српске радикалне странке Војиславу Шешељу, заказано за 30. октобар. Судија Хархоф је у процесу Шешељу члан расправног већа.

Спалинска је одбила да „спекулише” шта би се догодило са пресудом Шешељу, уколико би судија Хархоф поднео оставку.

Бета