Повишица за килограм трешања

За пензионере више нема никаквог изненађења. Пензије ће им од 1. октобра ове и 1. априла 2014. године бити веће за пола процента, а у октобру наредне године за око један одсто, саопштио је јуче Млађан Динкић, министар финансија.

Тиме су све најаве из ПУПС-а да је 0,5 одсто повећања пензија, предлог Министарства финансија, али не и њихов и да би пензије морале бити веће, и дефинитивно пале у воду. Пензионери ће с октобарским чеком добити за по 125 динара више него што је то било у априлу када им је последњи пут коригована пензија за око два процента.

Мома Чолаковић, посланик ПУПС-а у Скупштини који је претходних дана најављивао да се воде преговори с коалицијом да ово повећање буде нешто веће од пола процента, признао је јуче да је и ових 0,5 одсто максимум који је могао да се извуче за ову милионску популацију, те да је и ова корекција добијена „на мишиће”.

–Једино чему можемо да се надамо јесте да ће се наћи средства у буџету за исплату помоћи социјално најугроженијим пензионерима чија примања су до 15.000 динара, од чега стварно не може да се живи. Таквих је у Србији око 470.000, каже Чолаковић и додаје да ће такав предлог бити упућен влади.

Он јуче није могао да гарантује да ће помоћ у ратама бити обезбеђена, јер и то зависи од суме новца у буџету.

Милан Ненадић, председник Савеза пензионера Војводине, каже, да уколико је то коначан договор коалиције да је влада крива за додатно осиромашење пензионера којима је од почетка економске кризе највише узето и наставља да се узима.

–Заборавили су шта су обећавали у предизборним кампањама. После годину дана замрзавања пензија, сада ће их повећати за пола процента и тако ће бити у наредних годину дана. При том потрошачка корпа за мај износи 51.000 динара, а просечна пензија око 24.000 динара, дакле, ни пола просечне за потрошачку корпу, каже он.

Овим, назови повећањем, пензије ће додатно бити обезвређене. Колико тачно, знаће се на крају године када се види колика је инфлација. Од почетка године обезвређене су за 1,5 одсто, а за целу прошлу годину за седам процентних поена. Срећа је, додаје Ненадић, што у априлу и мају није било инфлације.

Упитан да ли помоћ у ратама може да буде нека сатисфакција, Ненадић каже, да не може, јер се та помоћ не дели равноправно.

–Помоћ од по 4.000 динара у четири рате добијали су и они који стварно имају само то једно примање од 15.000 динара, али и они чији брачни друг прима по 50.000 и 60.000 динара пензију. Дакле, то није никаква утеха, каже он.

Колико су пензије реално опале, показује и статистика пензијског фонда према којој је на крају прошле године просечна пензија у просечној заради учествовала са 59 одсто, док је 2009. године то учешће било 68,4, а 2003. године чак 70,5 одсто.

У последњих 10 година пензије су са 73 пале на 59 процената у просечној заради с тенденцијом даљег обезвређивања.

Ј.Петровић