Povišica za kilogram trešanja

Za penzionere više nema nikakvog iznenađenja. Penzije će im od 1. oktobra ove i 1. aprila 2014. godine biti veće za pola procenta, a u oktobru naredne godine za oko jedan odsto, saopštio je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija.

Time su sve najave iz PUPS-a da je 0,5 odsto povećanja penzija, predlog Ministarstva finansija, ali ne i njihov i da bi penzije morale biti veće, i definitivno pale u vodu. Penzioneri će s oktobarskim čekom dobiti za po 125 dinara više nego što je to bilo u aprilu kada im je poslednji put korigovana penzija za oko dva procenta.

Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Skupštini koji je prethodnih dana najavljivao da se vode pregovori s koalicijom da ovo povećanje bude nešto veće od pola procenta, priznao je juče da je i ovih 0,5 odsto maksimum koji je mogao da se izvuče za ovu milionsku populaciju, te da je i ova korekcija dobijena „na mišiće”.

–Jedino čemu možemo da se nadamo jeste da će se naći sredstva u budžetu za isplatu pomoći socijalno najugroženijim penzionerima čija primanja su do 15.000 dinara, od čega stvarno ne može da se živi. Takvih je u Srbiji oko 470.000, kaže Čolaković i dodaje da će takav predlog biti upućen vladi.

On juče nije mogao da garantuje da će pomoć u ratama biti obezbeđena, jer i to zavisi od sume novca u budžetu.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže, da ukoliko je to konačan dogovor koalicije da je vlada kriva za dodatno osiromašenje penzionera kojima je od početka ekonomske krize najviše uzeto i nastavlja da se uzima.

–Zaboravili su šta su obećavali u predizbornim kampanjama. Posle godinu dana zamrzavanja penzija, sada će ih povećati za pola procenta i tako će biti u narednih godinu dana. Pri tom potrošačka korpa za maj iznosi 51.000 dinara, a prosečna penzija oko 24.000 dinara, dakle, ni pola prosečne za potrošačku korpu, kaže on.

Ovim, nazovi povećanjem, penzije će dodatno biti obezvređene. Koliko tačno, znaće se na kraju godine kada se vidi kolika je inflacija. Od početka godine obezvređene su za 1,5 odsto, a za celu prošlu godinu za sedam procentnih poena. Sreća je, dodaje Nenadić, što u aprilu i maju nije bilo inflacije.

Upitan da li pomoć u ratama može da bude neka satisfakcija, Nenadić kaže, da ne može, jer se ta pomoć ne deli ravnopravno.

–Pomoć od po 4.000 dinara u četiri rate dobijali su i oni koji stvarno imaju samo to jedno primanje od 15.000 dinara, ali i oni čiji bračni drug prima po 50.000 i 60.000 dinara penziju. Dakle, to nije nikakva uteha, kaže on.

Koliko su penzije realno opale, pokazuje i statistika penzijskog fonda prema kojoj je na kraju prošle godine prosečna penzija u prosečnoj zaradi učestvovala sa 59 odsto, dok je 2009. godine to učešće bilo 68,4, a 2003. godine čak 70,5 odsto.

U poslednjih 10 godina penzije su sa 73 pale na 59 procenata u prosečnoj zaradi s tendencijom daljeg obezvređivanja.

J.Petrović