Тестови пуни грешака

Суботица – Весна Јовичић, ученица трећег разреда Гимназије "Светозар Марковић", победник је републичког такмичења из историје, иако је на званичној ранг-листи њено име било тек негде на средини табеле. Уместо освојених максималних 49 поена, колико је Весна имала, на табели која је објављена у поноћ између 12. и 13. маја је писало да је освојила тек 34 поена. Међутим, након што је у два часа изјутра ранг-листа мењана, а имена ученика из првог разреда са првог места нашла су се на средини табеле, професорки Мири Штетић био је то сигнал за узбуну. Жалила се на рад комисије и тражила увид у тестове свих десет ђака које је довела на републичко такмичење из историје. Тако је открила да Весна није осредње урадила тест, већ да је – победник. Ипак, Весна, као и Душко Зрињанин из другог разреда исте школе који је на такмичењу освојио треће место – нису добили дипломе. Једноставно, организатор није имао довољно диплома за све који су их заслужили.

– Случај са Весном Јовичић је најилустративнији, али не и једини пример који одсликава како неорганизовано и произвољно протиче републичко такмичење ученика из историје – каже за "Политику" Мира Штетић, додајући да дводневно такмичење има одлике "путујућег циркуса" у организацији Министарства просвете и Друштва историчара Србије "Стојан Новаковић".

– Догађаји у Врњачкој Бањи су "прелили чашу". Ово се понавља из године у годину. Сматрамо, и руководство Гимназије и ја, да треба да се огласимо – иако је труд наших ученик награђен – деца су решавала тестове са материјалним грешкама, присуствовала су произвољним променама ранг-листа у два и три сата ујутру, и, као победници, вратила се без дипломе – огорчена је професорка Штетић.

Њу посебно погађа што се читав хаос одвија пред очима готово 800 деце, и на тај начин потпуно се релативизирају њихов труд и знање. Иако су тестови полагани првог дана такмичења од 12 до 13 часова, резултати су били познати тек у поноћ и онда, два часа након тога, мењани. Тако је она својим такмичарима првацима прво јавила да су међу прва три места, да би након два сата они доспели на средину листе.

– Од поноћи до коначног проглашења наредног дана имена ученика "шетају" по ранг-листи, без икаквог образложења, поигравајући се нервима и емоцијама деце. У општем метежу тестове исправља ко стигне – каже професорка – а комисија за жалбе заседа са неколико часова закашњења и то у крњем саставу, јер није свим члановима јављено.

Осим са тремом, такмичари су се борили и са грешкама у тестовима, па Милош Бугарски, један од учесника, наводи да су на самом такмичењу скренули пажњу организатору да је, примера ради, питање у тесту за трећи разред погрешно – од њих је тражено да упишу имена синова наследника Карла Петог након абдикације, иако су га на трону наследили син и брат – али су организатори рекли да је питање сасвим регуларно. Ипак, осмо питање у тесту за четврти разред комисија је морала на самом тесту да поништи, јер није наведено шта се од ученика тражи и понуђен је погрешан број одговора. У тесту за трећи разред на питање о томе када је основана Велика школа признавана је као тачан одговор и 1808. година, што је иначе податак који не постоји у уџбенику, а такмичење је засновано на уџбенику из историје, али и 1830. и 1863. године које наводи уџбеник.

Ученици Гимназије наводе да њихови уџбеници из историје врве од материјалних и штампарских грешка. Тако је као оснивач Српске народне слободоумне странке наведен Светозар Прибићевић, уместо Светозара Милетића, битка на Марни за писце уџбеника одиграла се 1915. године иако историја бележи да се то догодило 1914. године, у текстовима се мешају појмови Балканског пакта, основаног уочи Другог светског рата, и Балканског савеза, формираног пред Балканске ратове, наводи се да је Србија под управом Милана Обреновића добила четири округа 1887. године, а чињеница је да се то догодило 1878. године након Берлинског конгреса...