Шулц: Европа угрожава саму себе

Специјално за „Политику”

Бон – Сматрам да је Европа под претњом, рекао је Мартин Шулц, председник Европског парламента у свом обраћању студентима мастер студија на Центру за европске интеграције Универзитета у Бону, додајући да ова претња ипак не долази споља, већ је у оквиру саме Европске уније.

„Идеја о Европи мира и просперитета створила је структуру и администрацију ЕУ, а сада та иста администрација прети очувању ове идеје”, рекао је Шулц.

Очигледно је да је поверење у институције уније знатно опало, не само у очима 500 милиона њених грађана, већ и међусобно у (не)транспарентним визирима структура у Бриселу, Стразбуру и Луксембургу. На основу говора председника ЕП, чини се да читава конструкција ЕУ, настала на темељима угља и челика, није више толико чврста, односно да је пламен уније угашен и сада се одржава на угљу, уз (не)веште покрете новинама, којима званичници настоје да распале ватру, поново.

Уз све то Европа мора да се суочи и са новим изазовима а то су, према Шулцовом мишљењу, тероризам, климатске промене и енергетска безбедност. Ти нови изазови и нове претње су и даље далеко од свакодневних брига грађана ЕУ. Зато је важно да се унија окрене сама себи и позабави унутрашњим проблемима – успорен економски раст, финансијска нестабилност, све израженије разлике између севера и југа, истока и запада, али и разлике у просперитету између Немачке и Француске, мотора европских интеграција.

Ипак, један проблем са којим је унија суочена заслужује посебну пажњу – пронаћи младима место у оквиру европског тржишта рада. На недавно одржаном традиционалном „Европа форуму” у Берлину, који организује радио ВДР, највиши званичници институција ЕУ и Немачке, говорећи о теми будућности Европе, незаобилазно су помињали питање незапослености младих људи. После њихових говора, заиста се поставља питање – не само шта него и ко је будућност Европе?

На основу броја пријава за стажирање у Европској комисији ове године (рекордних 15.000), изводи се закључак да млади све више настоје да, у потрази за својом каријером, добију истовремено и залеђину и ветар у леђа из Брисела. Свега њих 700 ће у томе и успети. Ово је један пример, али се чини као микрослика генералног стања у свим државама у Европи, где је поверење у институције државе на најнижем нивоу, али се запослење у овим структурама види као најсигурнија будућност.

Унија није успела да оствари свој циљ да буде најконкурентније, на знању засновано тржиште, али је у оквиру свог тржишта створила изузетно јаку конкуренцију међу младим људима где знање, у трци за запослењем и стицањем више мастер и докторских диплома, губи на својој практичној примени у развоју Европе.

Шулц, као председник институције која директно заступа интересе грађана ЕУ, илустровао је ову слику примером девојке из Шпаније, која има универзитетску диплому из архитектуре и психологије. Зачуђен, упитао ју је зашто и како је спојила те две области. Образложење је веома јасно – психолози често не узимају у обзир технологију која условљава различито понашање код људи, а због непознавања људске психе, архитекте све више пројектују нефункционалне зграде.

Овакво образложење заслужује запослење по себи, рекао је председник ЕП, али је девојка ипак била принуђена да у потрази за послом своје уточиште покуша да пронађе у Јужној Америци. Да би то спречила, ЕУ сама мора да своју архитектуру прилагоди потребама својих грађана.

У настојању да постане глобални актер, и придобије стратешко поверење САД, Русије и Кине, ЕУ је развила (међународно) правни и административни оквир, али је изгубила поверење својих грађана, пре свега младих људи. Институције уније би требало да се окрену својим грађанима и преузму много већу одговорност и у свом деловању примене вредности и идеје на којима је унија основана, заснована и на којима настоји даље да се развија.