Šulc: Evropa ugrožava samu sebe

Specijalno za „Politiku”

Bon – Smatram da je Evropa pod pretnjom, rekao je Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta u svom obraćanju studentima master studija na Centru za evropske integracije Univerziteta u Bonu, dodajući da ova pretnja ipak ne dolazi spolja, već je u okviru same Evropske unije.

„Ideja o Evropi mira i prosperiteta stvorila je strukturu i administraciju EU, a sada ta ista administracija preti očuvanju ove ideje”, rekao je Šulc.

Očigledno je da je poverenje u institucije unije znatno opalo, ne samo u očima 500 miliona njenih građana, već i međusobno u (ne)transparentnim vizirima struktura u Briselu, Strazburu i Luksemburgu. Na osnovu govora predsednika EP, čini se da čitava konstrukcija EU, nastala na temeljima uglja i čelika, nije više toliko čvrsta, odnosno da je plamen unije ugašen i sada se održava na uglju, uz (ne)vešte pokrete novinama, kojima zvaničnici nastoje da raspale vatru, ponovo.

Uz sve to Evropa mora da se suoči i sa novim izazovima a to su, prema Šulcovom mišljenju, terorizam, klimatske promene i energetska bezbednost. Ti novi izazovi i nove pretnje su i dalje daleko od svakodnevnih briga građana EU. Zato je važno da se unija okrene sama sebi i pozabavi unutrašnjim problemima – usporen ekonomski rast, finansijska nestabilnost, sve izraženije razlike između severa i juga, istoka i zapada, ali i razlike u prosperitetu između Nemačke i Francuske, motora evropskih integracija.

Ipak, jedan problem sa kojim je unija suočena zaslužuje posebnu pažnju – pronaći mladima mesto u okviru evropskog tržišta rada. Na nedavno održanom tradicionalnom „Evropa forumu” u Berlinu, koji organizuje radio VDR, najviši zvaničnici institucija EU i Nemačke, govoreći o temi budućnosti Evrope, nezaobilazno su pominjali pitanje nezaposlenosti mladih ljudi. Posle njihovih govora, zaista se postavlja pitanje – ne samo šta nego i ko je budućnost Evrope?

Na osnovu broja prijava za stažiranje u Evropskoj komisiji ove godine (rekordnih 15.000), izvodi se zaključak da mladi sve više nastoje da, u potrazi za svojom karijerom, dobiju istovremeno i zaleđinu i vetar u leđa iz Brisela. Svega njih 700 će u tome i uspeti. Ovo je jedan primer, ali se čini kao mikroslika generalnog stanja u svim državama u Evropi, gde je poverenje u institucije države na najnižem nivou, ali se zaposlenje u ovim strukturama vidi kao najsigurnija budućnost.

Unija nije uspela da ostvari svoj cilj da bude najkonkurentnije, na znanju zasnovano tržište, ali je u okviru svog tržišta stvorila izuzetno jaku konkurenciju među mladim ljudima gde znanje, u trci za zaposlenjem i sticanjem više master i doktorskih diploma, gubi na svojoj praktičnoj primeni u razvoju Evrope.

Šulc, kao predsednik institucije koja direktno zastupa interese građana EU, ilustrovao je ovu sliku primerom devojke iz Španije, koja ima univerzitetsku diplomu iz arhitekture i psihologije. Začuđen, upitao ju je zašto i kako je spojila te dve oblasti. Obrazloženje je veoma jasno – psiholozi često ne uzimaju u obzir tehnologiju koja uslovljava različito ponašanje kod ljudi, a zbog nepoznavanja ljudske psihe, arhitekte sve više projektuju nefunkcionalne zgrade.

Ovakvo obrazloženje zaslužuje zaposlenje po sebi, rekao je predsednik EP, ali je devojka ipak bila prinuđena da u potrazi za poslom svoje utočište pokuša da pronađe u Južnoj Americi. Da bi to sprečila, EU sama mora da svoju arhitekturu prilagodi potrebama svojih građana.

U nastojanju da postane globalni akter, i pridobije strateško poverenje SAD, Rusije i Kine, EU je razvila (međunarodno) pravni i administrativni okvir, ali je izgubila poverenje svojih građana, pre svega mladih ljudi. Institucije unije bi trebalo da se okrenu svojim građanima i preuzmu mnogo veću odgovornost i u svom delovanju primene vrednosti i ideje na kojima je unija osnovana, zasnovana i na kojima nastoji dalje da se razvija.