Потерница за Андрејем Луговојем

Шпијунска "афера Литвињенко" поново плени пажњу светске јавности. После шестомесечне истраге британских безбедносних и обавештајних служби, без опипљивих резултата, јавно тужилаштво у Лондону, ипак, издало је налог за хапшење руског бизнисмена Андреја Луговоја – као главног осумњиченог за тровање одбеглог руског агента у Велику Британију Александра Литвињенка радиоактивним изотопом полонијум-210.
Генерални јавни тужилац сер Кен Мекдоналд изјавио је да су сакупљени докази довољни да би оправдали овакав потез, не прецизирајући при том којим новим сазнањима његова установа располаже. У истом даху упутио је захтев Москви за изручење осумњиченог Луговоја: "...У општем је јавном интересу да се починилац овог несвакидашњег злочина изведе пред лице правде."

Подсећања ради, одбегли руски агент КГБ-а у Велику Британију, Александар Литвињенко, отрован је 1. новембра прошле године, у Лондону, стоструко смртоносним "шпијунским отровом" сачињеним на бази изотопа полонијум-210. Његово умирање било је језиво и споро – издахнуо је после четири недеље патњи и распадања унутрашњих органа.

Име у међувремену главног осумњиченог, бившег обавештајца КГБ-а Луговоја, обрело се на самом почетку истраге, у новембру прошле године, на врху листе осумњичених – био је, заједно са још једним бившим сарадником КГБ-а, Димитријем Ковтуном, једна од последњих особа које су се среле са жртвом уочи тровања, у лондонском хотелу "Миленијум". Докази, међутим, нису били довољни да би се подигла оптужница. Тим пре, што је обдукцијом накнадно установљено да је Литвињенко отрован у чак два наврата у року од неколико дана.

До нових доказа Британци нису дошли ни после истраге и саслушања која су, уз сагласност руских колега, водили у Москви, па је међу трезвенијим аналитичарима и даље предмет сумњи да ли је Луговој уистину тражени убица.

У прилог сумњама је и чињеница да постоји чак шест теорија завере које су претходиле убиству, односно тровању. Ниједна од тих теорија, до данас, није веродостојно елиминисана.

Прво, на западу је лансирана теорија да је тровање Литвињенка спроведено по налогу Кремља, при том је избор пао на посебно бруталну варијанту "лагане" смрти, не би ли се критичари председника Владимира Путина одвратили од даље "контраагитације". Друго, из окружења утицајних континенталних обавештајних служби, пре свега немачког БНД-а, понуђено је објашњење: "Припадници руске опозиције били су налогодавци, не би ли жртвовањем Литвињенка наудили Кремљу". Трећи мотив доведен је у везу са убиством новинарке Ане Политковске: Литвињенко је, наводно, знао имена њених убица, па је и сам постао жртва. У четвртом "размишљању" као налогодавац је оптужен руски емигрант у Енглеској, мултимилијардер Борис Березовски: његови мотиви су објашњени покушајем да дискредитује званичну Москву. Пети ланац сумњи повезује се за сазнања која је Литвињенко сакупио истражујући аферу у вези са енергетским концерном "Јукос". А у шестој верзији завере, штавише, истакнуто је да је Литвињенко уцењивао Русе у емиграцији њиховим досијеима из епохе КГБ-а, па да је, на крају, платио високу цену казне...

Оглашавање британског генералног јавног тужиоца сер Кена Мекдоналда, у датом тренутку, уочи самита Г-8, седам најразвијенијих држава запада и Русије, подстиче и на размишљања о политичкој позадини подгревања шест месеци старе шпијунске афере. Паралелно са наступом генералног јавног тужиоца у британској и светској јавности, у водећим британским медијима су се појавили коментари такозваних, упућених новинара. Наводно, сер Кен Мекдоналд је деловао на своју руку, оглушујући се о захтеве кључних британских министара, међу њима и министра спољних послова Маргарете Бекер, да обустави истрагу... Шаље ли запад сигнале Москви, а ако то чини, шта тражи заузврат, запитао се коментатор недељника "Њуз ов д ворлд".