Poternica za Andrejem Lugovojem

Špijunska "afera Litvinjenko" ponovo pleni pažnju svetske javnosti. Posle šestomesečne istrage britanskih bezbednosnih i obaveštajnih službi, bez opipljivih rezultata, javno tužilaštvo u Londonu, ipak, izdalo je nalog za hapšenje ruskog biznismena Andreja Lugovoja – kao glavnog osumnjičenog za trovanje odbeglog ruskog agenta u Veliku Britaniju Aleksandra Litvinjenka radioaktivnim izotopom polonijum-210.
Generalni javni tužilac ser Ken Mekdonald izjavio je da su sakupljeni dokazi dovoljni da bi opravdali ovakav potez, ne precizirajući pri tom kojim novim saznanjima njegova ustanova raspolaže. U istom dahu uputio je zahtev Moskvi za izručenje osumnjičenog Lugovoja: "...U opštem je javnom interesu da se počinilac ovog nesvakidašnjeg zločina izvede pred lice pravde."

Podsećanja radi, odbegli ruski agent KGB-a u Veliku Britaniju, Aleksandar Litvinjenko, otrovan je 1. novembra prošle godine, u Londonu, stostruko smrtonosnim "špijunskim otrovom" sačinjenim na bazi izotopa polonijum-210. Njegovo umiranje bilo je jezivo i sporo – izdahnuo je posle četiri nedelje patnji i raspadanja unutrašnjih organa.

Ime u međuvremenu glavnog osumnjičenog, bivšeg obaveštajca KGB-a Lugovoja, obrelo se na samom početku istrage, u novembru prošle godine, na vrhu liste osumnjičenih – bio je, zajedno sa još jednim bivšim saradnikom KGB-a, Dimitrijem Kovtunom, jedna od poslednjih osoba koje su se srele sa žrtvom uoči trovanja, u londonskom hotelu "Milenijum". Dokazi, međutim, nisu bili dovoljni da bi se podigla optužnica. Tim pre, što je obdukcijom naknadno ustanovljeno da je Litvinjenko otrovan u čak dva navrata u roku od nekoliko dana.

Do novih dokaza Britanci nisu došli ni posle istrage i saslušanja koja su, uz saglasnost ruskih kolega, vodili u Moskvi, pa je među trezvenijim analitičarima i dalje predmet sumnji da li je Lugovoj uistinu traženi ubica.

U prilog sumnjama je i činjenica da postoji čak šest teorija zavere koje su prethodile ubistvu, odnosno trovanju. Nijedna od tih teorija, do danas, nije verodostojno eliminisana.

Prvo, na zapadu je lansirana teorija da je trovanje Litvinjenka sprovedeno po nalogu Kremlja, pri tom je izbor pao na posebno brutalnu varijantu "lagane" smrti, ne bi li se kritičari predsednika Vladimira Putina odvratili od dalje "kontraagitacije". Drugo, iz okruženja uticajnih kontinentalnih obaveštajnih službi, pre svega nemačkog BND-a, ponuđeno je objašnjenje: "Pripadnici ruske opozicije bili su nalogodavci, ne bi li žrtvovanjem Litvinjenka naudili Kremlju". Treći motiv doveden je u vezu sa ubistvom novinarke Ane Politkovske: Litvinjenko je, navodno, znao imena njenih ubica, pa je i sam postao žrtva. U četvrtom "razmišljanju" kao nalogodavac je optužen ruski emigrant u Engleskoj, multimilijarder Boris Berezovski: njegovi motivi su objašnjeni pokušajem da diskredituje zvaničnu Moskvu. Peti lanac sumnji povezuje se za saznanja koja je Litvinjenko sakupio istražujući aferu u vezi sa energetskim koncernom "Jukos". A u šestoj verziji zavere, štaviše, istaknuto je da je Litvinjenko ucenjivao Ruse u emigraciji njihovim dosijeima iz epohe KGB-a, pa da je, na kraju, platio visoku cenu kazne...

Oglašavanje britanskog generalnog javnog tužioca ser Kena Mekdonalda, u datom trenutku, uoči samita G-8, sedam najrazvijenijih država zapada i Rusije, podstiče i na razmišljanja o političkoj pozadini podgrevanja šest meseci stare špijunske afere. Paralelno sa nastupom generalnog javnog tužioca u britanskoj i svetskoj javnosti, u vodećim britanskim medijima su se pojavili komentari takozvanih, upućenih novinara. Navodno, ser Ken Mekdonald je delovao na svoju ruku, oglušujući se o zahteve ključnih britanskih ministara, među njima i ministra spoljnih poslova Margarete Beker, da obustavi istragu... Šalje li zapad signale Moskvi, a ako to čini, šta traži zauzvrat, zapitao se komentator nedeljnika "Njuz ov d vorld".