Дружење "отпадника"

У понедељак и уторак гост белоруског председника Александра Лукашенка био је његов колега из Ирана Махмуд Ахмадинежад. Догађај од којег се многима на западу, а посебно у САД, вероватно дигла коса на глави. Јер реч је о сусрету шефова двеју држава које су у такозваном цивилизованом свету већ одавно проглашене за "отпаднике", "припаднике осовине зла" или "извор свих опасности по крхке демократске режиме новокапиталистичких земаља у Европи и шире".
Не треба ни сумњати да су саговорници из Минска свесни крста који су им натоварили они који их претерано не симпатишу, тако да њихова међусобна упућеност изгледа сасвим логична. Ахмадинежад је посебно непопуларан у САД и Израелу због одлучности да својој земљи прибави нуклеарну технологију (мирнодопску, како каже, војну, ако буде могао), чиме би у многоме пореметио баланс снага у региону и задао прилично јак ударац тамошњим америчким "националним интересима".

За разлику од њега, Лукашенко, који је у константном сукобу са ЕУ, не ослања се на атоме, али зато и те како вешто користи своју географску позицију у самом срцу Старог континента и чињеницу да иза њега, колико год невољно, стоји велики братски руски народ. Дакле, реч је о незаобилазним играчима на међународној сцени.

Двојица лидера су, како је и најављено, потписали прегршт докумената о међусобној економској сарадњи, укључујући и лиценцу Белорусији да црпи нафту са иранског изворишта "Џуфејр". Тиме би, после недавног знатног поскупљења руске сировине, пословање белоруских прерађивача поново требало значајно да буде олакшано. Кроз ову призму ваља посматрати и изградњу, такозваног, балтичког цевовода којим ће се нафта руског "Трансњефта" транспортовати на запад Европе, али заобилазећи Белорусију и Пољску. Зато не чуди што је током прошлогодишње посете Техерану председник Белорусије истакао жељу своје земље да се мало отклони од Русије, шире трага за пословним партнерима и, у складу са таквом политиком, у иранском увозу учествује са читавих 10 процената.

Ахмадинежад је у Минску дочекан са свим највишим почастима, укључујући хлеб и со, почасну гарду и транспаренте добродошлице. Ипак, много тога што је речено током сусрета двојице шефова држава и чланова њихових делегација за јавност је остало тајна. Изјаве да се Белорусија и Иран оштро противе намери САД да нашу планету претворе у монополарни свет под својом доминацијом биле су очекиване и уклапају се у вербални рат који се већ дуже време води на релацијама Вашингтон–Техеран и Минск–Брисел.

Оно што много више брине Американце и њихове европске партнере јесте то што се Ахмадинежад у Минску појавио баш у тренутку када се у белоруској престоници одржава велика годишња изложба наоружања "Милекс 2007". Своје присуство најавиле су делегације из 43 земље. Главни руски продавац "Рособаронекспорт" је овамо дошао са најсавременијим системима за противваздушну одбрану, тенковима, авионима... значи "робом" која је тренутно најактуелнија. А многи сумњају да се Иран снабдева руским наоружањем управо преко Белорусије.

Не чуди стога што је посета Ахмадинежада Минску изазивала много сумњи, посебно ако се има у виду да је значајан део програма посете остао скривен од очију јавности. Истини за вољу, поменута трговина оружјем ни на који начин није у сукобу са важећим међународним правним нормама али, како наводе поједини медији, може негативно да утиче на позицију државе продавца у светској заједници.

Тајновитошћу је била и остала обавијена и недавна погибија (2. марта) новинара московског "Комерсанта" Ивана Сафронова који се у својим истраживањима бавио управо темом препродаје руског наоружања Ирану и Сирији, а преко Белорусије. Његове колеге су убеђене да му је трагање за путевима овог транспорта дошло главе.

Махмуд Ахмадинежад и Александар Лукашенко су лидери великих земаља које би многи да имају за стратешке партнере. Ипак, тренутно су околности такве да их се радије клоне. То, међутим, двојици лидера као да додатно даје крила у њиховој упорности да се супротставе неистомишљеницима. Одавно су навикли да их попреко гледају, да их не примају на начин какав приличи њиховој председничкој позицији, или да њиховим сарадницима не издају документа неопходна за путовања у иностранство...

Према најновијим информацијама Иран поседује све више центрифуга које ће му у релативно блиском временском периоду обезбеди пуњење за нуклеарне бојеве главе, ако то заиста буде и хтео. Белорусија остаје верна принципу да се не препушта страном капиталу и да социјални мир одржава макар и у свеопштом али издржљивом сиромаштву.