Druženje "otpadnika"

U ponedeljak i utorak gost beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka bio je njegov kolega iz Irana Mahmud Ahmadinežad. Događaj od kojeg se mnogima na zapadu, a posebno u SAD, verovatno digla kosa na glavi. Jer reč je o susretu šefova dveju država koje su u takozvanom civilizovanom svetu već odavno proglašene za "otpadnike", "pripadnike osovine zla" ili "izvor svih opasnosti po krhke demokratske režime novokapitalističkih zemalja u Evropi i šire".
Ne treba ni sumnjati da su sagovornici iz Minska svesni krsta koji su im natovarili oni koji ih preterano ne simpatišu, tako da njihova međusobna upućenost izgleda sasvim logična. Ahmadinežad je posebno nepopularan u SAD i Izraelu zbog odlučnosti da svojoj zemlji pribavi nuklearnu tehnologiju (mirnodopsku, kako kaže, vojnu, ako bude mogao), čime bi u mnogome poremetio balans snaga u regionu i zadao prilično jak udarac tamošnjim američkim "nacionalnim interesima".

Za razliku od njega, Lukašenko, koji je u konstantnom sukobu sa EU, ne oslanja se na atome, ali zato i te kako vešto koristi svoju geografsku poziciju u samom srcu Starog kontinenta i činjenicu da iza njega, koliko god nevoljno, stoji veliki bratski ruski narod. Dakle, reč je o nezaobilaznim igračima na međunarodnoj sceni.

Dvojica lidera su, kako je i najavljeno, potpisali pregršt dokumenata o međusobnoj ekonomskoj saradnji, uključujući i licencu Belorusiji da crpi naftu sa iranskog izvorišta "Džufejr". Time bi, posle nedavnog znatnog poskupljenja ruske sirovine, poslovanje beloruskih prerađivača ponovo trebalo značajno da bude olakšano. Kroz ovu prizmu valja posmatrati i izgradnju, takozvanog, baltičkog cevovoda kojim će se nafta ruskog "Transnjefta" transportovati na zapad Evrope, ali zaobilazeći Belorusiju i Poljsku. Zato ne čudi što je tokom prošlogodišnje posete Teheranu predsednik Belorusije istakao želju svoje zemlje da se malo otkloni od Rusije, šire traga za poslovnim partnerima i, u skladu sa takvom politikom, u iranskom uvozu učestvuje sa čitavih 10 procenata.

Ahmadinežad je u Minsku dočekan sa svim najvišim počastima, uključujući hleb i so, počasnu gardu i transparente dobrodošlice. Ipak, mnogo toga što je rečeno tokom susreta dvojice šefova država i članova njihovih delegacija za javnost je ostalo tajna. Izjave da se Belorusija i Iran oštro protive nameri SAD da našu planetu pretvore u monopolarni svet pod svojom dominacijom bile su očekivane i uklapaju se u verbalni rat koji se već duže vreme vodi na relacijama Vašington–Teheran i Minsk–Brisel.

Ono što mnogo više brine Amerikance i njihove evropske partnere jeste to što se Ahmadinežad u Minsku pojavio baš u trenutku kada se u beloruskoj prestonici održava velika godišnja izložba naoružanja "Mileks 2007". Svoje prisustvo najavile su delegacije iz 43 zemlje. Glavni ruski prodavac "Rosobaroneksport" je ovamo došao sa najsavremenijim sistemima za protivvazdušnu odbranu, tenkovima, avionima... znači "robom" koja je trenutno najaktuelnija. A mnogi sumnjaju da se Iran snabdeva ruskim naoružanjem upravo preko Belorusije.

Ne čudi stoga što je poseta Ahmadinežada Minsku izazivala mnogo sumnji, posebno ako se ima u vidu da je značajan deo programa posete ostao skriven od očiju javnosti. Istini za volju, pomenuta trgovina oružjem ni na koji način nije u sukobu sa važećim međunarodnim pravnim normama ali, kako navode pojedini mediji, može negativno da utiče na poziciju države prodavca u svetskoj zajednici.

Tajnovitošću je bila i ostala obavijena i nedavna pogibija (2. marta) novinara moskovskog "Komersanta" Ivana Safronova koji se u svojim istraživanjima bavio upravo temom preprodaje ruskog naoružanja Iranu i Siriji, a preko Belorusije. Njegove kolege su ubeđene da mu je traganje za putevima ovog transporta došlo glave.

Mahmud Ahmadinežad i Aleksandar Lukašenko su lideri velikih zemalja koje bi mnogi da imaju za strateške partnere. Ipak, trenutno su okolnosti takve da ih se radije klone. To, međutim, dvojici lidera kao da dodatno daje krila u njihovoj upornosti da se suprotstave neistomišljenicima. Odavno su navikli da ih popreko gledaju, da ih ne primaju na način kakav priliči njihovoj predsedničkoj poziciji, ili da njihovim saradnicima ne izdaju dokumenta neophodna za putovanja u inostranstvo...

Prema najnovijim informacijama Iran poseduje sve više centrifuga koje će mu u relativno bliskom vremenskom periodu obezbedi punjenje za nuklearne bojeve glave, ako to zaista bude i hteo. Belorusija ostaje verna principu da se ne prepušta stranom kapitalu i da socijalni mir održava makar i u sveopštom ali izdržljivom siromaštvu.