Ноћи у белом сатену

Када се у етру први пут појавила композиција „Ноћи у белом сатену” (Nights In White Satin) британске рок групе „Муди блуз”, била је то права мала револуција. Не само због изузетно лирског текста, који на специфичан начин дочарава све тешкоће и недоумице љубави, нити због изузетне мелодије и великог оркестра који ју је изводио, већ зато што је у соло деоници уобичајену праштећу гитару заменио суптилан звук флауте. Био је то најупечатљивији доказ да рок музика носи са собом квалитет свих жанрова, и да тај квалитет само треба истаћи на прави начин.

Уосталом, сврставање ове композиције и осталог музичког опуса „Муди блуз”, окарактерисано је као: симфонијски рок, прогресивни рок, психоделични рок, барокни поп, рецитовање, поезија… У песми „Ноћи у белом сатену” постоји и наративна деоница звана „Окаснели ламент”. И заиста, „Муди блуз” су вешто избегавали било какве шаблоне, правили су музику коју су волели, коју је волела публика, критичари и, што је најважније, музику која није могла да буде изостављена ни из једног светског музичког алманаха.

Компоновао ју је Џастин Хејвард, издата је као сингл 1967, а скинута са албума „Дани будуће прошлости”. Интересантно је да је „Ноћи у белом сатену”, у првом тренутку, успела да се домогне тек 19. места на британској листи. Разлог је био прилично прозаичан: трајала је сувише дуго, дуже од седам минута. Пет година касније, када се, захваљујући песми „Хеј Џуд” групе „Битлси”, која је, такође, била подужа, публика навикла на такве песме, „Ноћи у белом сатену” је поново издата и домогла се другог места исте листе.

Хејвард ју је написао када је имао 19 година, а назив јој је дао према сатенском прекривачу за кревет који је добио од једног друга. А да је његово дело завређивало пажњу и оних са најистанчанијим осећајем за музику сведочи податак да су извођење уводног дела композиције, њен крај и специфичне деонице поверени Лондонском фестивал оркестру.

Интересантно, овај оркестар никада у ствари није постојао. Једноставно тако су названи сви музичари који су учествовали у снимању албума „Дани будуће прошлости”, са којег је „Ноћи у белом сатену” и скинута. Оркестарски делови снимани су засебно а потом уклапани у „подлогу” коју су претходно одсвирали „Муди блуз”. То значи да оркестар, у ствари, ни у једном тренутку није свирао заједно са групом.

Компанија која је намеравала да направи овај неуобичајени експеримент прво је одлучила да сними рок верзију „Симфоније новог света” Антонина Дворжака, како би демонстрирала најсавременију, побољшану стерео технологију. Коначан избор, ипак, су били „Муди блуз”.

Наравно неизбежни „мелотрон”, справа у форми клавијатуре која репродукује наснимљене звукове „живих” инструмената, посебно гудача, и овде је имао значајну улогу. Посебно при концертним извођењима, којима су „Муди блуз” посвећивали посебну пажњу, како у музичком, тако и у визуелном погледу.

А стихови наративна деонице „Окаснели ламент”, чују се око шестог минута верзије снимљене за албум. Написао их је бубњар Грејем Еџ, а изговорио клавијатуриста Мајк Пајндер. То је, свакако, и један од најупечатљивијих делова „Ноћи у белом сатену”: Удахни дубоко накупљену помрчину / Гледај како тамне светла у свакој соби / Људи се немоћно осврћу и уздишу / Енергија беспотребно потрошена на још један дан / Љубавници у страсти и грчу, као једно / Усамљеник јеца за љубављу које нема / Млада мајка приноси сина грудима / Стари би поново да буду млади / Кугла хладног срца влада тмином / Уклања боје из наших очију / Црвена се претаче у сиву, а бела – у жуту / Ипак, ми одлучујемо шта је истина / А шта, само – илузија...

----------------------------------------------

Ноћи у белом сатену

Ноћи у белом сатену

Никада да се окончају

Писма написана

Без жеље да их икада пошаљем

Лепота за којом сам одувек чезнуо

Са тим очима пред собом

Али, шта је права истина

Више ни сам не знам

Јер, волим те

Да, волим те

О како те волим

Зурим у људе

Иду руку под руку

Али оно кроз шта ја пролазим

Они не могу да разумеју

Покушавали су да ми пренесу

Мисли које ни сами не могу да схвате

Једноставно, оно што желиш да будеш,

На крају ћеш и бити

А ја те волим

Да, волим те

О како те волим

Ноћи у белом сатену

Никада да се окончају

Писма написана

Без жеље да их икада пошаљем...